Iranska kontrola nad Ormuskim moreuzom značajno je uzdrmala globalnu ekonomiju, izazvavši nagli porast cena goriva koji se reflektuje na druge sektore. Ova situacija je ostavila na stotine brodova i desetine hiljada moreplovaca zarobljenih u Persijskom zalivu. Naime, Iran je preuzeo kontrolu nad ovim ključnim vodenim putem nakon napada SAD i Izraela 28. februara. Težak bombardovanje, kao i pomorska blokada koju su SAD uvele, dodatno su otežali situaciju. Iran je poručio da će otvoriti prolaz samo uz prekid rata i ukidanje blokade.
Pre rata, oko 20% globalne nafte prolazilo je kroz ovaj moreuz, što ga čini jednim od najvažnijih vodenih puteva na svetu. Uska tačka prolaza iznosi 34 kilometra, a brodovi su primorani da se kreću kroz plitke vode, što dodatno komplikuje plovidbu. Pre početka sukoba, dnevno je kroz moreuz prolazilo između 100 i 130 brodova, uključujući naftne tankere i teretne brodove. Od početka sukoba do 4. maja, samo je 534 broda prošlo kroz ovaj prolaz, a mnogi od njih su verovatno prevozili iransku naftu.
S obzirom na situaciju, cene goriva su drastično porasle. Prosečna cena benzina u SAD-u povećala se za 50% od početka sukoba, dostigavši 4,56 dolara po galonu. Ova blokada takođe je skoro udvostručila cenu goriva za mlazne motore. U međuvremenu, troškovi osiguranja brodova skočili su sa 1% na 10% vrednosti tereta.
Prema podacima Svetskog programa za hranu UN-a, blokada prolaza može dovesti do gladi za oko 45 miliona ljudi, pretežno u Aziji i Africi. Zatvaranje ovog ključnog vodenog puta moglo bi dodatno pogoršati situaciju u vezi sa cenama hrane i osnovnih potrepština. U ovom trenutku, procenjuje se da je do 15.000 moreplovaca zarobljeno na brodovima koji su blokirani u Persijskom zalivu.
U vezi sa bezbednošću, od početka rata poginulo je 10 moreplovaca, a 32 broda je napadnuto prema podacima Međunarodne pomorske organizacije UN-a. Trenutno je u Persijskom zalivu blokirano 1.550 plovila iz 87 zemalja, što dodatno otežava situaciju.
U odgovoru na krizu, američka vojska je angažovala 15.000 vojnika i 100 aviona u okviru operacije „Projekt Sloboda“ kako bi pokušali da osiguraju prolaz brodova kroz moreuz. Međutim, inicijativa je obustavljena samo dva dana nakon što je najavljena. Do sada su SAD saopštile da su uspešno provele samo dva broda kroz prolaz.
Ove brojke oslikavaju ozbiljnost trenutne situacije u Ormuskom moreuzu, gde je kontrola nad vodenim putem postala ključni faktor u međunarodnim odnosima. Zbog svoje strateške važnosti, svaka eskalacija sukoba može imati dalekosežne posledice ne samo za region, već i za globalnu ekonomiju.
S obzirom na sve veće tenzije, budućnost Ormuske moreuza ostaje neizvesna. Potrebno je da međunarodna zajednica pronađe rešenje koje će omogućiti ponovno otvaranje ovog ključnog vodenog puta, kako bi se ublažile posledice koje se već osećaju širom sveta. U tom smislu, pregovori i diplomacija bi mogli predstavljati jedini izlaz iz ove krize, pre nego što situacija eskalira u još veće nesreće.
