Portparol Evropske komisije, Gijom Mersije, potvrdio je za Euronews Srbija da se trenutno vrši procena sprovedenih reformi u zemljama kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji. U tom kontekstu, postoji mogućnost da se preusmere neiskorišćena sredstva iz Plana rasta, u iznosu od oko 330 miliona evra, prema Crnoj Gori, Albaniji i Severnoj Makedoniji, poznatim kao „frontraneri“. Mersije je naglasio da će procena napretka ovih zemalja biti ključna za donošenje odluke o preusmeravanju sredstava.
Kako je istakao, trenutni rok za drugu tranšu sredstava istekao je u junu, a sada je na redu procena onoga što je urađeno do sada. „Sada procenjujemo izveštaje o napretku zemalja Zapadnog Balkana, a nakon toga ćemo doneti odluku“, rekao je Mersije. On je dodatno pojasnio da se finansijska sredstva podrške EU državama Zapadnog Balkana isplaćuju isključivo nakon što se proceni da su reforme iz agendi pojedinačnih zemalja zaista sprovedene.
Mersije je naglasio da partnerske zemlje Zapadnog Balkana moraju da sprovedu reforme kako bi dobile finansijska sredstva zauzvrat. Na konferenciji za novinare, ukazao je na postignut značajan napredak u tom smislu. U njegovoj izjavi, precizirano je da je 78 odsto reformi već sprovedeno, dok je samo 22 odsto još uvek na čekanju. „To zaista pokazuje da se stvari kreću kad je reč o reformama“, ocenio je Mersije.
Ova procena dolazi u trenutku kada se zemlje Zapadnog Balkana suočavaju sa brojnim izazovima u procesu reformi i integracije u EU. Preusmeravanje sredstava iz EU moglo bi značajno doprineti ubrzanju reformi i poboljšanju socioekonomske situacije u ovim zemljama. Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija su u različitim fazama procesa pridruživanja EU, a podrška iz Brisela je od ključne važnosti za njihov napredak.
U međuvremenu, analitičari ukazuju na to da bi preusmeravanje sredstava moglo da ima pozitivan uticaj na motivaciju ovih zemalja da ubrzaju sprovođenje potrebnih reformi. U vreme kada se EU suočava sa unutrašnjim izazovima i preprekama u proširenju, ovakvi koraci mogu biti viđeni kao pokušaj da se ojača stabilnost i sigurnost u regionu.
Osim toga, proces reformi u ovim zemljama uključuje širok spektar pitanja, uključujući vladavinu prava, borbu protiv korupcije, jačanje institucija i unapređenje ekonomskih politika. Mersije je naglasio da su ovi aspekti od vitalnog značaja za dalji napredak ka članstvu u EU. „Reforme su neophodne ne samo da bi se dobila finansijska sredstva, već i da bi se osigurao održiv razvoj i stabilnost u regionu“, dodao je Mersije.
Ukoliko se sredstva preusmere, očekuje se da će to omogućiti Crnoj Gori, Albaniji i Severnoj Makedoniji da unaprede svoje infrastrukturne projekte, poboljšaju obrazovni sistem i ojačaju ekonomski rast. Sve ovo bi moglo doprineti jačanju društvenih i ekonomskih veza unutar regiona, ali i sa EU.
Zemlje Zapadnog Balkana su se suočile sa brojnim preprekama tokom procesa reformi, uključujući političke nestabilnosti, ekonomske izazove i društvene tenzije. Međutim, uz podršku EU i aktivno sprovođenje reformi, postoje mogućnosti za postizanje napretka. Preusmeravanje sredstava moglo bi biti ključni korak u jačanju ovih napora.
Kako se procene nastavljaju, očekuje se da će evropski zvaničnici doneti odluke koje će oblikovati budućnost odnosa između EU i zemalja Zapadnog Balkana. U tom smislu, važno je da se postigne konsenzus među svim stranama kako bi se obezbedio trajni i efektivan napredak.
