Brisel – Evropska komesarka za životnu sredinu Džesika Rozvol izjavila je danas da će Evropska unija podstaći države članice da više ulažu u upravljanje prirodnim resursima kako bi smanjile rizik od šumskih požara. Ova izjava dolazi u trenutku kada su velike šumske požare pogodile nekoliko zemalja članica EU, uključujući Francusku, Španiju i Grčku, a procene ekonomskih šteta se kreću između 15,6 i 19,1 milijardi evra.
Prema podacima kompanije Akuveder, u ovu procenu uključeni su troškovi materijalne štete na objektima i infrastrukturi, kao i troškovi gašenja požara, uklanjanja posledica i očekivane isplate osiguranja. Naučnici su potvrdili da su klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem povećale verovatnoću ekstremnih vremenskih uslova koji pogoduju izbijanju požara. „Prevencija je prva linija odbrane. Očigledno je da moramo više da ulažemo u prirodu“, izjavila je Rozvol za Rojters.
Ona je naglasila da se potrebe za ulaganjima razlikuju među 27 članica EU, pri čemu su mediteranske zemlje najviše pogođene letnjim požarima. Međutim, rizik od požara raste i u severnim državama poput Finske i Švedske, što postavlja pitanje da li države ulažu dovoljno u mere zaštite prirode, kao što su uklanjanje suve i lako zapaljive vegetacije iz šuma i obnova močvara koje mogu da posluže kao prirodne protivpožarne barijere.
„Nijedan deo Evrope nije pošteđen i potreba za ulaganjima je zaista hitna“, naglasila je Rozvol. Evropska komisija je prošle godine predložila da se 35 odsto narednog zajedničkog budžeta EU usmeri na mere u oblasti klime i zaštite životne sredine. Taj predlog je izazvao kritike ekoloških pokreta, koji upozoravaju da bi objedinjavanje ovih oblasti moglo da potisne finansiranje zaštite prirode u korist projekata obnovljive energije i infrastrukture, koji često donose veći ekonomski povraćaj.
Rozvol je istakla da će Brisel pratiti kako države članice koriste sredstva za zaštitu prirode, posebno u prevenciji šumskih požara. „Važno je da države članice koriste taj novac i za šumske požare. Finansiranje će biti ključno i za odgovor na požare i za njihovu prevenciju, kao i za ulaganja u prirodu“, rekla je ona.
Evropska komisija će pažljivo analizirati nacionalne planove koje države članice treba da dostave do septembra, u okviru sprovođenja evropskog zakona o obnovi oštećenih prirodnih staništa. Cilj analize je utvrditi u kojoj meri ovi planovi uključuju mere za sprečavanje šumskih požara. „To nije luksuz, jer će troškovi biti sve veći ako to ne učinimo. Radim sa državama članicama i ministrima na tome da shvate koliko je hitno ulagati, ne samo radi zaštite naših domova i života, već i naše privrede“, zaključila je Rozvol.
U svetlu ovih događaja, jasno je da je neophodno preispitati strategije upravljanja prirodnim resursima i zaštitu životne sredine. Ulaganje u prevenciju požara i očuvanje prirodnih staništa može značajno smanjiti ekonomske štete i očuvati biodiverzitet. Ova situacija naglašava potrebu za zajedničkim naporima država članica EU kako bi se odgovorilo na izazove koje donose klimatske promene i kako bi se obezbedila sigurnija budućnost za sve evropske građane.
