Mirko Bauk, predsednik Upravnog odbora ATIS-a, i vazduhoplovni novinar Aleksa Španjević upozoravaju na dramatične posledice uvođenja EES biometrijskog sistema na granicama Evropske unije. Umesto olakšanja, novi sistem je doveo do kolapsa, jer putnici masovno kasne na avione zbog produženih procedura skeniranja otisaka prstiju i fotografisanja. Aviokompanije su se suočile s velikim pritiskom i traže hitnu suspenziju ovog sistema.
Bauk ističe da je uvođenje biometrijskog sistema postalo „glavni kamen spoticanja“. On objašnjava da su gužve na granicama postale toliko velike da putnici propuštaju letove, dok aviokompanije gube ključne konekcije. Ovo stvara dodatni pritisak na aviokompanije koje se suočavaju sa optužbama za kašnjenja, iako su krivci zapravo komplikovane procedure na granicama. Bauk smatra da je zahteva za suspenzijom ili odlaganjem sistema opravdano, kako bi se izbegao potpuni kolaps tokom letnjih meseci.
Španjević takođe naglašava da je uvođenje ovih procedura u sezoni bilo rizično. On ukazuje na to da je iluzorno očekivati uštede vremena s obzirom na kompleksnost skeniranja otisaka i fotografisanja. „Žao mi je što su uveli ovaj sistem u ovom trenutku, jer se pokazalo da nije efikasan. Rezultati su višesatna čekanja i propušteni letovi“, kaže on.
Jedno od ključnih pitanja koje muči putnike jeste ko snosi odgovornost kada se let propusti zbog graničnih procedura. Španjević pojašnjava da aviokompanije nisu dužne da čekaju putnike, što znači da putnici snose teret propuštenih letova. Dok aviokompanije imaju ograničenja poletanja, putnici su ostavljeni da se bore s novim pravilima.
Bauk se nadovezuje na problem neodgovarajuće pripremljenosti aerodroma, naglašavajući da tehnologija nije opravdala očekivanja, a ljudski faktor je takođe zakazao. „Pokušava se raditi s istim brojem službenika kao pre godinu dana, uprkos komplikovanijim procedurama“, dodaje Bauk.
Zbog ovih administrativnih prepreka, turističke navike građana Srbije su se promenile. Mnogi putnici svesno izbegavaju zemlje Evropske unije kako bi izbegli komplikacije na granicama. Bauk, kao vlasnik turističke agencije, primećuje da je potražnja za letovima ka Turskoj i Egiptu porasla, dok su destinacije unutar EU postale manje atraktivne.
Iako su aerodromi u Italiji pokušali da uvedu automate za skeniranje, oni su se pokazali problematičnima, jer putnici koji ne govore jezik imaju poteškoća da prođu kroz proceduru. „Napravljena je velika greška u proceni“, zaključuje Bauk.
Dok se čini da će pritisak struke možda dovesti do suspenzije sistema, Španjević smatra da je potrebno suštinski popraviti procedure pre nego što se ponovo uvedu. „Neophodno je više kioska, više ljudstva i bolja tehnologija kako bismo izbegli slične probleme u budućnosti“, kaže on.
Brisel se suočava s izazovom balansiranja između bezbednosnih protokola i funkcionalnosti turizma. Putnicima se savetuje da dolaze na aerodrome i do četiri sata ranije, iako ni to više ne garantuje da će se ukrcati na let. U trenutnim okolnostima, situacija ostaje neizvesna, a putnici se suočavaju s novim izazovima na granicama.
