Istraživači sa Penzenskog državnog univerziteta (PDU) ostvarili su značajno otkriće u oblasti arheologije i medicinske istorije. U lobanji muškarca koji je živeo između kraja 2. i 4. veka nove ere pronađeni su tragovi hirurškog vađenja zuba. Ovaj slučaj predstavlja treći zabeleženi primer takvog stomatološkog zahvata u Istočnoj Evropi, što dodatno osvetljava napredak medicinske prakse u tom periodu. Saopštenje o ovom otkriću je objavljeno od strane ruskog Ministarstva prosvete i nauke.
Rad na otkriću su sprovodili lekari i arheolozi sa PDU, koji su koristili konusni tomograf za detaljno ispitivanje lobanje pronađene u grobnici Ražkinskog drevnog mordvinskog groblja, nedaleko od sela Ražki. Ova metoda omogućava precizno skeniranje i analizu ljudskih ostataka, što je ključno za razumevanje zdravstvenih stanja i medicinskih praksi u prošlim vremenima.
Vanredni profesor Katedre za ljudsku anatomiju na Državnom univerzitetu u Pensilvaniji, Olga Kalmina, izjavila je da je osoba čija je lobanja analizirana bila izložena ekstremnom opterećenju pri žvakanju, što je rezultat deformacije viličnih zglobova. Ovo otkriće ukazuje na to da su ljudi u antičkom periodu koristili zube ne samo za žvakanje hrane, već i kao alat u svakodnevnim poslovima. Kalmina je navela da su zubi mogli da se koriste za obradu životinjske kože i obavljanje drugih praktičnih zadataka, što je dodatno povećavalo opterećenje na vilice.
U procesu hirurškog vađenja zuba, drevni hirurg je uspešno uklonio spoljašnji zid zubne čašice (alveole) kako bi pristupio problematičnom zubu. Međutim, posledice prekomernog opterećenja vilice bile su toliko ozbiljne da ovaj zahvat nije mogao da spasi pacijenta. Muškarac je preminuo šest meseci do godinu dana nakon operacije, nakon što je izgubio još dva zuba. Ovo ukazuje na to koliko je bilo teško stanje pacijenta i koliko je važno razumevanje medicinskih praksi tog vremena.
Kalmina je naglasila da način na koji je drevni hirurg izveo ovaj zahvat zaslužuje veliko poštovanje, jer je operacija sama po sebi bila uspešna. Nažalost, ekstremno žvakanje i posledice koje su proizašle iz njega su na kraju dovele do gubitka života. Ova situacija ilustrira izazove s kojima su se ljudi suočavali u prošlim vremenima, kada su medicinske prakse bile daleko od savremenih standarda.
Otkriće lobanje predstavlja deo šireg istraživanja antropološke laboratorije Medicinskog instituta Penzenskog državnog univerziteta, koja proučava ljudske ostatke iz različitih istorijskih perioda. Ova istraživanja imaju za cilj da bolje razumeju zdravlje i načine života drevnih populacija, a pronađena lobanja će biti uključena u bazu podataka koja se odnosi na ove aspekte.
Iskopavanja su sprovedena uz podršku Ruske naučne fondacije, što ukazuje na važnost saradnje između različitih institucija u istraživanju istorije i medicinske prakse. Otkriveni podaci i artefakti mogu pružiti uvide koji će pomoći ne samo u razumevanju prošlosti, već i u razvoju savremenih medicinskih praksi, kao i u očuvanju kulturnog nasleđa.
U zaključku, otkriće sa Penzenskog državnog univerziteta predstavlja značajan korak u razumevanju medicinske istorije i praksi u Istočnoj Evropi. Ova istraživanja ne samo da osvetljavaju veštine drevnih hirurga, već i izazove s kojima su se ljudi suočavali u svakodnevnom životu. Kroz analizu ljudskih ostataka, naučnici nastoje da razjasne mnoge aspekte života u prošlosti, a ovo otkriće je samo jedan od primera kako arheologija i medicina mogu zajedno doprineti našem razumevanju istorije.
