Dan Evrope, 9. maj, obeležava se u znak sećanja na Šumanovu deklaraciju iz 1950. godine, koja je predstavljala osnovu za stvaranje Evropske unije. Ovaj dan simbolizuje početak saradnje između Francuske i Nemačke, čime je postavljen temelj za mirnu i stabilnu Evropu. Ipak, danas se Evropa suočava sa izazovima koji su daleko od ideala mira i saradnje. U intervjuu za Euronews Srbija, diplomata Zoran Milivojević naglašava da se obeležavanje 81. godišnjice od završetka Drugog svetskog rata odvija u „poluratnim“ uslovima, ukazujući na to da je Evropska unija trenutno podložna ratnom sukobu koji traje već pet godina, posebno u kontekstu rata u Ukrajini.
Milivojević ističe da je Evropska unija danas usmerena više na geopolitiku nego na principe koji su je prvobitno vodili. Umesto da se fokusira na ekonomiju i razvoj, kako je to bio slučaj kada je osnovana preko zajednice za ugalj i čelik, EU se sada bavi pitanjima sigurnosti i podrške Ukrajini. „Danas smo svedoci više trke u naoružanju nego što je to trka u razvoju tehnologije i obrazovanja,“ dodaje on, ističući da je rat u Ukrajini naglasio slabosti evropske diplomacije i sigurnosne politike.
Milivojević smatra da je potrebno ponovo afirmisati 9. maj kao dan mira i saradnje, umesto da se obeležava samo kao datum koji je obeležen ratnim sukobima. On naglašava da je Šumanova deklaracija bila najznačajniji projekat u istoriji, zasnovan na miru i razvoju, i da je važno da se Evropska unija vrati svojim korenima. „Treba afirmisati sve ono što su ciljevi Evropske unije, vratiti je na mir, ekonomiju i razvoj,“ ističe Milivojević.
Kada se govori o obeležavanju 9. maja, Milivojević ukazuje na to da se u Evropi ovaj dan slavi na dva načina: kao dan kada je predstavljena Šumanova deklaracija i kao podsećanje na ratne sukobe koji i dalje utiču na kontinent. U Rusiji, ovaj datum se obeležava kao kraj Drugog svetskog rata, što, prema njegovim rečima, takođe zaslužuje poštovanje, s obzirom na ulogu koju je Sovjetski Savez odigrao u borbi protiv fašizma.
U vezi sa proširenjem Evropske unije, Milivojević smatra da je realan ulazak Crne Gore u članstvo, jer je ova zemlja mala i ne predstavlja značajan rizik za EU. Međutim, on nije optimista kada su u pitanju druge zemlje Zapadnog Balkana, poput Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine. Prema njegovim rečima, trenutno ne postoje jasni izgledi za brzu integraciju ovih zemalja, posebno uzimajući u obzir trenutne političke tenzije i izazove.
U vezi sa Srbijom, Milivojević naglašava da je evropski put Srbije u skladu s njenim interesima. On ističe da su četiri slobode na kojima se zasniva Evropska unija – sloboda kretanja roba, usluga, kapitala i ljudi – važne za Srbiju, ali da postoje politički uslovi koji otežavaju napredak. „Bez tih političkih uslova, mislim da ne bi bilo problema da se Srbija do 2030. godine priključi EU,“ kaže on, ali dodaje da su sadašnji izazovi, kao što su sankcije Rusiji i pitanje Kosova, ključne prepreke za napredak Srbije ka članstvu.
Milivojević takođe ukazuje na to da je pitanje Kosova i Metohije ključno za evropski put Srbije. On smatra da je važno deblokirati proces pristupanja i otvoriti klastere koji su trenutno „u fioci“, kako bi se omogućio napredak u pregovorima. „Postoji politička volja da Srbija ispuni svoje obaveze, ali su politički uslovi i dalje prepreka,“ dodaje on, naglašavajući da je važno za obema stranama da rade na iznalaženju rešenja koja će doprineti stabilnosti i miru u regionu.
U zaključku, Milivojević ističe da je važno da Evropa pronađe svoj identitet i vrati se principima koji su je prvobitno vodili, kako bi izbegla ponavljanje grešaka iz prošlosti i osigurala mirnu budućnost za sve svoje članice.
