Neke od najudaljenijih destinacija na Zemlji, uključujući Antarktik, suočavaju se sa nepovratnim nestankom usled globalnog zagrevanja i topljenja leda. Ova situacija dovela je do porasta „turizma poslednje šanse“, gde ljudi žele da vide ova mesta pre nego što nestanu. Međutim, nedavna epidemija hantavirusa na holandskom kruzeru „MV Hondius“ podseća nas na opasnosti koje turisti mogu doneti u osetljive ekosisteme.
Na ovom kruzeru, koji je isplovio iz Argentine 1. aprila i posetio Antarktik, potvrđene su tri smrti, uključujući i dve koje su direktno povezane sa hantavirusom. Ova bolest, koja se prenosi preko zaraženih glodara, izbio je u trenutku kada je brod bio na putu oko izolovanih ostrva, što je izazvalo međunarodnu zdravstvenu uzbunu.
Kruzer „MV Hondius“, dugačak 107 metara, trenutno se nalazi uz obalu Zelenortskih Ostrva, čekajući evakuaciju putnika koji zahtevaju medicinsku pomoć. Nakon toga, planira da otplovi ka Kanarskim Ostrvima, ali lokalne vlasti još nisu dale dozvolu za pristajanje.
Antarktik je jedno od mesta na svetu koje se najbrže zagreva. Turizam ka ovom „kraju sveta“ beleži nagli rast, što sa sobom nosi rizike od zagađenja, bolesti i drugih negativnih posledica po kontinent. Stručnjaci ističu da, iako je broj posetilaca još uvek relativno mali zbog visokih troškova i vremena potrebnog za putovanje, on raste brže nego ikada, zbog čega ekolozi upozoravaju na moguće posledice.
Većina turista odlazi na Antarktičko poluostrvu, koje se topi brže od ostalih delova kontinenta. Prema podacima američke Nacionalne administracije za aeronautiku i svemir, između 2002. i 2020. godine, godišnje se otopilo oko 149 milijardi metričkih tona leda. Uobičajena ruta vodi iz Argentine ka Antarktiku, a zatim nazad uz obalu Afrike, istom rutom kojom je plovio i „MV Hondius“.
Pored hantavirusa, Antarktik se suočava i sa širenjem ptičijeg gripa, koji je prenet od ptica selica iz Južne Amerike. Ova situacija je navela Međunarodno udruženje turističkih operatera Antarktika da pooštri pravila ponašanja i higijene za turiste kako bi se smanjio rizik od zaraze.
Kako bi se zaštitio osetljiv ekosistem, posetiocima se savetuje da se ne približavaju životinjama i da ne dodiruju ništa osim tla ispod svojih stopala. Hana Nilsen, viši predavač antarktičkog prava, naglašava značaj pridržavanja pravila prilikom poseta ovom kontinentu. Posade i putnici koriste usisivače i dezinfekciona sredstva kako bi očistili obuću od mikroorganizama i drugih potencijalnih zagađivača.
U 2024. godini, više od 80.000 turista posetilo je Antarktik, dok je još 36.000 posmatralo kontinent sa kruzera. Ova brojka je porasla deset puta u poslednjih 30 godina, a očekuje se da će se dodatno povećati zbog smanjenja troškova putovanja i tehnološkog napretka.
Svetska zdravstvena organizacija istražuje mogućnost prenosa hantavirusa sa čoveka na čoveka na brodu „MV Hondius“. Zvaničnici sumnjaju da je prva zaražena osoba verovatno dobila virus pre ukrcavanja, a ističu da na brodu nema pacova.
Antarktik je regulisan Ugovorom o Antarktiku iz 1959. godine, koji je postavio teritoriju kao naučni rezervat. U poslednje vreme, organizacije pozivaju na strože regulative kako bi se zaštitili pingvini, kitovi, morske ptice i druge vrste koje su ključne za ekosistem ovog kontinentu.
Iako se suočava sa brojnim izazovima, Antarktik ostaje privlačna destinacija za turiste. Kao što kaže Kler Kristijan, izvršna direktorka ekološke organizacije, „Možete ostaviti otisak stopala na Antarktiku i on će i 50 godina kasnije i dalje biti tamo.“
