Na Međunarodnom sajmu knjiga u Sarajevu, istraživački novinar Domagoj Margetić promovisao je svoju knjigu „Plati i pucaj: tajne sarajevskih ljudskih safarija“, u kojoj iznosi tvrdnje o navodnom „sarajevskom safariju“ tokom ratnih 90-ih godina. Margetić tvrdi da su strani državljani plaćali za mogućnost da pucaju na civile, a dokumenti na koje se poziva potiču od Slavka Aleksića, nekadašnjeg komandanta novosarajevskog četničkog odreda. Međutim, autentičnost tih dokumenata je dovedena u pitanje.
Kritika dokumenata je došla sa raznih strana, uključujući sarajevski portal Istraga.ba, koji je analizirao Margetićeve izvore i zaključio da su u pitanju falsifikati. Ključni problemi sa dokumentima uključuju to što su pisani latinicom, dok su slični, verodostojni dokumenti iz Aleksićeve arhive pisani ćirilicom i obavezno su imali pečat. Margetić je na to odgovorio da su dokumenti veštačeni, dodajući da je angažovao policijskog veštaka da potvrdi njihovu autentičnost. Ipak, bivši brigadir Haris Subašić, koji je istraživao ovaj slučaj, ističe da Margetić koristi falsifikate i upozorava da bi to moglo dovesti do neuspeha na sudu.
Tokom promocije, Margetić je izneo ozbiljne optužbe protiv lidera Stranke demokratske akcije (SDA) Bakira Izetbegovića, tvrdeći da je on naručio ubistvo Aida Nedžada Ugljena, koji je bio pomoćnik direktora. Margetić je izrazio sumnju u Izetbegovićevu ulogu u ovom slučaju, naglašavajući da je Ugljen bio prva žrtva istrage o navodnim zločinima. Ove tvrdnje dodatno su podgrejale tenzije u političkom životu BiH, s obzirom na predstojeće izbore.
Euronews BiH je pokušao da dobije komentar od SDA, ali odgovor nije stigao. U međuvremenu, Tužilaštvo BiH je formiralo predmet na osnovu prijave iz 2022. godine, koja se odnosi na film „Sarajevo safari“. Predmet je još uvek u fazi provere, a istraga nije pokrenuta protiv konkretnih osoba.
Analiza portala Istraga pokazala je da su dokumenti koje je Margetić predstavio u javnosti ne samo sumnjivi, već i potencijalno lažni. Margetić tvrdi da poseduje originalnu dokumentaciju, no Istraga je ukazala na nekoliko ključnih nepravilnosti. Na primer, svi dokumenti koje su koristili Aleksić i njegova jedinica tokom rata bili su pisani ćirilicom, dok su Margetićevi dokumenti isključivo latinicom, osim potpisivanja. Takođe, na Margetićevim papirima nedostaje pečat četničkog odreda, što je obavezni deo svakog originalnog dokumenta.
Neposredno pre smrti, Slavko Aleksić je odbacio Margetićeve tvrdnje, ističući da su one potpuno netačne. U intervjuu je izjavio da u njegovoj jedinici nije bilo stranih plaćenika koji su se bavili snajperisanjem, već da su to bili pravoslavni dobrovoljci iz regiona. Aleksić je naglasio da su optužbe koje dolaze iz Margetićeve knjige lažne i da je to „van pameti“.
Ove kontroverze oko Margetićeve knjige i njegovih tvrdnji o „sarajevskom safariju“ dodatno komplikuju već napetu političku situaciju u Bosni i Hercegovini. Različiti akteri, uključujući bivše vojne komande, novinare i političke lidere, nastavljaju da se suočavaju s pitanjima o verodostojnosti informacija i istorijskim događajima, što dodatno otežava proces pomirenja u zemlji. Margetićeve optužbe i dokumenti takođe mogu imati pravne posledice, ukoliko se utvrdi da su zaista falsifikati ili ako se dokaže njihova istinitost, što bi moglo izazvati dodatne političke turbulencije.
