Uzgoj špargle u Srbiji i dalje nije masovan, ali potražnja za ovim povrćem raste svake godine. Špargla se smatra jednom od najnutritivnije izbalansiranih namirnica, bogatom vitaminima, mineralima i vlaknima. Poznata kao „kraljica povrća“, špargla se koristi u ishrani kao veoma zdravo, niskokalorično sezonsko povrće koje se bere u proleće.
Proizvodnja špargle u Srbiji predstavlja profitabilan, ali nedovoljno iskorišćen posao sa velikim potencijalom, zahvaljujući idealnim klimatskim uslovima i zemljištu. Iako domaća potražnja dostiže i do 200 tona, trenutna proizvodnja je oko 10 tona godišnje, što pruža mogućnost lakog plasmana na tržištu i zarade. Procene govore da se od špargle može zaraditi oko 20.000 evra po hektaru, a velika prednost je što ova biljka nije zahtevna za uzgoj.
Špargla (lat. Asparagus officinalis) je višegodišnja biljka koja može da rađa i do dve decenije. To znači da jednom kada se zasadi, uz pravilnu negu, donosi stabilne prihode do 20 godina. Međutim, nije pogodna za nestrpljive, jer do prve ozbiljnije berbe treba sačekati dve do tri godine nakon sadnje. Zbog toga mnogi odustanu na početku, ali oni koji istraju imaju prednost: tržište je gladno proizvoda, a konkurencija je relativno mala.
Najbolji rezultati u uzgoju špargle postižu se u ravničarskim i blago brdovitim predelima. Glavna područja za uzgoj u Srbiji su Vojvodina, posebno Bačka i okolina Novog Sada, zatim Srem i delovi Šumadije. Ključ uspeha leži u kvalitetu zemljišta; špargla voli lako, peskovito i dobro drenirano tlo, dok teška i glinovita zemljišta nisu pogodna jer koren može da trune. Idealna pH vrednost je između 6,5 i 7,5. Klima Srbije, sa blagim zimama i umerenim toplim prolećem, dodatno pogoduje razvoju ove biljke.
Podizanje zasada špargle zahteva ozbiljno početno ulaganje koje se brzo isplati. Procene stručnjaka su da su potrebna sredstva za hektar: sadni materijal (koren ili „krunice“) od 6.000 do 10.000 evra, priprema zemljišta i sadnja od 2.000 do 4.000 evra, sistem za navodnjavanje (kap po kap) od 1.500 do 3.000 evra, kao i đubrivo i zaštita od 1.000 do 2.000 evra. Ukupno, potrebno je do 20.000 evra po hektaru za početak, a nakon što zasad uđe u pun rod, prihodi mogu višestruko da nadmaše ulaganja.
Špargla nije previše zahtevna, ali zahteva disciplinu. Zalivanje je neophodno, posebno u sušnim periodima, a redovno uklanjanje korova je ključno, naročito u prvim godinama. Organska materija (stajnjak) i balansirana mineralna đubriva daju najbolje rezultate. Nakon sezone, nadzemni deo biljke se uklanja kako bi se podstakao novi rast.
Cena špargle je visoka, često dostiže i preko 10 evra po kilogramu, dok je cena rane špargle od 1.000 do 3.000 dinara po kilogramu. Potrebe tržišta znatno premašuju domaću ponudu, a šparglu traže restorani i hoteli. Proizvođači koji se bave ovim poslom lako pronalaze kupce.
Proizvođači iz Južnog Banata, koji se ovim poslom bave više od decenije, ističu da Srbija ima sve preduslove za vrhunsku proizvodnju. Njihova špargla završava i na zahtevnim tržištima, što potvrđuje kvalitet. Ključ uspeha leži u pravilnom izboru sorte, dobroj pripremi zemljišta i strpljenju tokom prvih godina. Osim domaćeg tržišta, postoji i ozbiljan potencijal za izvoz u zemlje Evropske unije, gde je špargla standardni deo ishrane i gde se traže velike količine.
Za one koji su spremni da ulože i čekaju prve rezultate, špargla može postati ozbiljan izvor prihoda i posao koji traje godinama.
