Određene gljivice koje rastu u zemlji mogu imati ključnu ulogu u procesu stvaranja kiše. Ova saznanja proizašla su iz studije objavljene u časopisu „Science Advances“, koja ukazuje na to da proteini koje proizvode gljivice igraju važnu ulogu u formiranju ledenih kristala u atmosferi.
U mnogim delovima sveta koristi se srebro-jodid kao metod za izazivanje padavina, ali istraživači su već dugo zainteresovani za prirodne procese koji doprinose kiši. Najnovija istraživanja sugeriraju da gljivice roda „Mortierella“ i „Fusarium“, koje se nalaze u zemljištu, ispuštaju biološke tragove koji mogu doprineti formiranju kiše.
Dijana Linares, zamenica istraživača na Univerzitetu u Limeriku, navela je da su do sada prašina i soli smatrane glavnim uzrocima stvaranja padavina. Međutim, nova saznanja ukazuju na to da je proces složeniji. Voda u oblacima može ostati u tečnom stanju na temperaturama do -40 stepeni Celzijusa, što se naziva „superohlađena voda“. Da bi došlo do zamrzavanja i formiranja leda, potrebna su „jezgra“. Gljivice koje ispuštaju proteine omogućavaju stvaranje ovih „jezgra“.
Studija pokazuje da gljivice ispuštaju proteine koji mogu podstaknuti formiranje leda na višim temperaturama od uobičajenih, čak i iznad -5 stepeni Celzijusa. Kada vetrovi prenesu ove čestice u atmosferu, one deluju kao „seme“ za formiranje ledenih kristala, koji se zatim uvećavaju i padaju na zemlju kao kiša.
Istraživači su otkrili da sposobnost gljivica da proizvode ove proteine dolazi od horizontalnog prenosa gena, što omogućava mikroorganizmima brzu razmenu genetskog materijala i sticanje novih osobina. Bakterija „Pseudomonas syringae“ identifikovana je kao izvor ovih gena, koji su doprineli razvoju funkcije kod gljivica.
Linares je izjavila da otkriće ukazuje na prirodni ciklus u kojem gljivice iz zemljišta pokreću formiranje padavina, što kasnije doprinosi njihovom daljem rastu. Ona je upozorila da krčenje šuma ne utiče samo na gubitak vegetacije, već može narušiti i ovaj prirodni ciklus koji je ključan za padavine.
Osim toga, ova istraživanja otvaraju mogućnosti za korišćenje prirodnih proteina kao ekološke alternative u tehnikama veštačkog izazivanja kiše, umesto hemijskih sredstava kao što je srebro-jodid. Ova otkrića podstiču nova razmišljanja o načinu na koji možemo koristiti prirodne resurse za unapređenje životne sredine i obezbeđivanje vode.
U svetlu ovih saznanja, važno je razumeti kako mikrobiološki procesi u tlu utiču na širi ekosistem i vremenske prilike. Održavanje zdravog i raznovrsnog tla može biti ključno za održavanje prirodne ravnoteže i podršku ekosistemima koji zavise od padavina.
U zaključku, istraživanje gljivica u zemljištu i njihovih uloga u stvaranju kiše predstavlja značajan korak napred u razumevanju složenih interakcija u prirodi. Ova saznanja ne samo da mogu doprineti unapređenju metoda veštačkog izazivanja kiše, već i osvešćivanju važnosti očuvanja prirodnih staništa i biodiverziteta. Očuvanje ovih prirodnih resursa je ključno za budućnost naših ekosistema i za borbu protiv klimatskih promena.
