Vikend u Milanu, letovanje na Kritu ili obilazak Madrida danas su dostupniji nego ikad za putnike iz Beograda, zahvaljujući niskotarifnim letovima kompanije Viz Er. Međutim, ova mađarska avio-kompanija je oštro reagovala na najnoviju izmenu regulatornog okvira, koju je krajem marta usvojio Direktorat civilnog vazduhoplovstva. Prema rečima predstavnika Viz-a, ova izmena može dovesti do obustavljanja operacija njihove baze u Beogradu.
U svom saopštenju, Viz je nazvao izmene regulative „kršenjem obaveza Srbije prema Evropi“ i istakao da je cilj da se kompanija primora da od novembra 2026. obustavi operacije svoje baze u Beogradu. Predstavnici Viz-a su dodali da su postupci srpskih vlasti „proračunat napad na konkurenciju, slobodu izbora potrošača, povezanost i hiljade radnih mesta u Srbiji“. Ove izjave su u skladu sa tvrdnjama da se krše obaveze koje Srbija ima prema Sporazumu o Zajedničkom evropskom vazduhoplovnom području.
Viz Er je od 2010. godine značajno ulagao u Srbiju, doprinoseći ekonomiji sa više stotina miliona evra, uz prevoz više od 14 miliona putnika. Avio-kompanija je izgradila široku mrežu pristupačnih direktnih letova iz Beograda ka velikim evropskim gradovima, čime je putovanje postalo dostupno građanima Srbije, kompanijama, studentima i turistima.
Reakcija Viz-a je bila takođe i snimak direktora korporativnih poslova Ovena Džounsa, koji je poručio srpskim vlastima da preduzimaju mere da primoraju Viz Er na zatvaranje svoje baze u Beogradu. On je naglasio da su te mere nezakonite i diskriminatorne, te da ugrožavaju fer konkurenciju i mogućnost izbora za potrošače.
Za prosečnog putnika, situacija je jednostavna: ako se propisi tumače restriktivnije, Viz Er bi mogao smanjiti broj baziranih aviona i letova iz Beograda, što bi značilo manje destinacija i potencijalno skuplje karte. Objašnjenje najnovije izmena regulatornog okvira može da deluje tehnički, ali se odnosi na način na koji se tumače i dodeljuju saobraćajna prava stranim avio-prevoziocima.
Suština spora leži u izmenama propisa Direktorata civilnog vazduhoplovstva koje se tiču poslovanja stranih avio-kompanija, posebno korišćenja saobraćajnih prava treće i četvrte slobode. Treća sloboda omogućava prevoziocu da preveze putnike iz svoje matične države u drugu, dok četvrta sloboda pokriva prevoz nazad u matičnu državu.
Prema novim pravilima, Srbija je propisala da će dozvole za redovni međunarodni saobraćaj biti izdavane samo za letove koji počinju ili se završavaju u državi prevozioca ili bilo gde unutar EU. Iako ova izmena ne zabranjuje stranim prevoziocima da baziraju avione u Srbiji, ona favorizuje tradicionalni međunarodni saobraćaj između Srbije i države prevozioca, umesto razgranatih operacija iz Srbije.
Viz Er je jedina inostrana avio-kompanija bazirana u Srbiji, a novi propis sužava mogućnosti da zadrži svoju bazu u Beogradu. Ukoliko bi se Viz-u onemogućilo da ima bazirane avione na aerodromu „Nikola Tesla“, to bi moglo značiti da će srpska nacionalna avio-kompanija profitirati, dok će Viz Er izgubiti operativnu fleksibilnost.
Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije je odgovorio da nijednom avio-prevozniku nije uskraćeno pravo obavljanja letova između Srbije i država članica Evropske unije, niti pravo otvaranja novih linija. Oni su naglasili da se izmene ne odnose na ograničavanje prava saobraćaja, već na regulisanje okvira koji se jednako primenjuje na sve avio-prevoznike koji posluju u Srbiji.
U zaključku, situacija između Viz Er-a i srpskih vlasti je kompleksna i može imati dalekosežne posledice po tržište avio-saobraćaja u Srbiji, kao i na dostupnost letova za putnike.
