Ministarstvo inostranih poslova Crne Gore nedavno je pozvalo ruskog ambasadora Igor Lukašika na razgovor. Ovaj korak je usledio nakon što su se pojavili kontroverzni navodi u autorskom tekstu, objavljenom uoči 20. godišnjice diplomatskih odnosa između Crne Gore i Rusije. U tekstu su se mogli pronaći stavovi koji su izazvali reakciju ruske ambasade, posebno u svetlu nedavne odluke crnogorske Vlade da uskladi svoju viznu politiku sa pravilima Evropske unije.
Reakcija ruske ambasade nije izostala. Oni su istakli da je odluka Podgorice da od 1. novembra uvede vize za ruske državljane još jedan dokaz zavisnosti spoljnopolitičkog kursa Crne Gore od stranog uticaja. U saopštenju se naglašava da Rusija „zadržava pravo da adekvatno odgovori na neprijateljske poteze“. Ova izjava dodatno je pojačala napetosti između dve zemlje, koje su u poslednjih nekoliko godina prošle kroz turbulentne faze u svojim odnosima.
Prema planovima vlade Crne Gore, od 1. novembra 2023. godine, ruski državljani će biti obavezni da pribave vizu pre nego što uđu u zemlju. Ova odluka ne odnosi se samo na Ruse, već i na državljane drugih zemalja, uključujući Tursku, Saudijsku Arabiju, Belorusiju i Kinu. Crnogorske vlasti su najavile da će omogućiti podnošenje zahteva za vize u svojim diplomatsko-konzularnim predstavništvima, kao i putem viznih centara u Rusiji. Planirano je i uvođenje elektronskih viza, što bi trebalo da olakša proces dobijanja vize za strane državljane.
Ova promena u viznoj politici dolazi u trenutku kada Crna Gora nastoji da se još više integriše u evropske strukture, a posebno u svetlu njene aspiracije za članstvo u Evropskoj uniji. Odnosi sa Rusijom su se u poslednjim godinama pogoršali, posebno nakon što su Crna Gora i druge države Balkana pokazale tendenciju da se udalje od Moskve i približe Zapadu. Ova situacija je dodatno komplikujuća s obzirom na to da je Crna Gora članica NATO-a, što je izazvalo negativne reakcije iz Rusije.
U saopštenju ruske ambasade, pored proklamacije o „neprijateljskim potezima“, naglašava se i zabrinutost zbog potencijalnih posledica ovakvih odluka na bilateralne odnose. Rusija je tradicionalno imala značajan uticaj u Crnoj Gori, koja je nekada bila deo bivše Jugoslavije, ali se čini da se ta dinamika menja. Ove tenzije su dodatno pojačane i tokom protesta u Crnoj Gori, gde su se često čule pro-ruske poruke, što ukazuje na duboke podele unutar crnogorskog društva.
Iako su crnogorske vlasti izrazile nameru da nastave sa politikom evropske integracije, zanimljivo je primetiti kako se javno mnjenje u zemlji postepeno menja. Mnogi građani Crne Gore imaju duboke istorijske, kulturne i ekonomske veze sa Rusijom, što dodatno komplicira situaciju. Na društvenim mrežama i u javnim diskusijama često se postavlja pitanje da li je ovakva politika ispravna i da li će dugoročno doneti više koristi ili štete zemlji.
Odluka o uvođenju viza za ruske državljane može imati značajne posledice po turizam, koji je ključna grana crnogorske ekonomije. Mnogi Rusi su tradicionalno posećivali Crnu Goru tokom letnjih meseci, i ukoliko se situacija nastavi, moglo bi doći do smanjenja broja turista iz Rusije, što bi dodatno opteretilo ekonomiju zemlje.
U zaključku, trenutni odnosi između Crne Gore i Rusije su na raskrsnici. Odluke koje se donose u Podgorici u vezi sa spoljnopolitičkim kursom imaju potencijal da oblikuju budućnost ove male, ali strateški važne države na Balkanu. S obzirom na kompleksnost situacije i deo javnog mnjenja, jasno je da će se ova tema i dalje razvijati i pratiti u narednim mesecima.
