Čovečanstvo će do sutra potrošiti celokupni godišnji proračun prirodnih resursa i usluga koje zemljini ekosistemi mogu da obnove u jednoj godini. Nakon tog datuma, ljudi će živeti na ekološki dug, trošeći prirodni kapital brže nego što priroda može da ga obnovi. Ovu zabrinjavajuću informaciju objavila je WWF Adria, regionalni ogranak Svetske organizacije za prirodu (World Wide Fund for Nature).
Na Balkanu, situacija je još alarmantnija. Srbija je u ekološkom dugu od 16. maja, Hrvatska od 25. aprila, Bosna i Hercegovina od 26. aprila, dok je Crna Gora prešla ovu granicu već 20. aprila. Ovi podaci ukazuju na to da način proizvodnje i potrošnje u ovom regionu zahteva više resursa nego što priroda može da obnovi, uprkos tome što se region često smatra umerenijim po pitanju potrošnje.
Prema procenama Global Footprint Network, organizacije koja je razvila metodologiju ekološkog otiska, čovečanstvo trenutno koristi prirodne resurse 73 odsto brže nego što Zemljini ekosistemi mogu da ih obnove. Ova stopa potrošnje odgovara potrošnji od 1,73 planete Zemlje. Takva situacija dugoročno ugrožava stabilnost ekosistema, proizvodnju hrane i kvalitet života širom sveta.
Aleksandra Ugraković, saradnica za komunikacije u WWF-Adriji, ističe da iako Dan ekološkog duga ove godine pada šest dana kasnije nego prethodnih, to ne ukazuje na smanjenje pritiska na prirodu. Razlog za pomeranje datuma su ažurirani podaci i metodologija izračunavanja. „Stvarni trendovi pokazuju da se jaz između ljudske potrošnje i biokapaciteta planete i dalje povećava. To je kao da cele godine trošite 1,73 plate, a raspolažete samo jednom. U nekom trenutku, ta razlika će nas skupo koštati“, naglašava Ugraković.
Posledice prekomerne potrošnje prirodnih resursa su sveprisutne i očigledne. Gubitak šuma, degradacija tla, nestanak bioraznovrsnosti i povećana koncentracija ugljendioksida u atmosferi dodatno pogoršavaju klimatsku krizu i ugrožavaju sigurnost hrane i resursa. Ove promene imaju dalekosežne posledice koje se ne mogu ignorisati, a potrebne su hitne akcije kako bi se stanje popravilo.
Rešenja za ove probleme postoje. WWF Adria predlaže smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, održivu proizvodnju hrane i delotvornije korišćenje energije i prirodnih resursa. Ipak, kako bi se Dan ekološkog duga pomerio na kasniji datum, potrebne su sistemske promene u načinu na koji proizvodimo, trošimo i upravljamo prirodnim bogatstvima.
U ovom trenutku, svako od nas može doprineti smanjenju ekološkog otiska. Promene u svakodnevnim navikama, kao što su smanjenje potrošnje plastike, korišćenje javnog prevoza ili bicikla umesto automobila, kao i podrška lokalnoj i održivoj proizvodnji hrane, mogu imati značajan uticaj. Takođe, važno je educirati se o ekološkim pitanjima i podsticati druge da preduzmu slične korake.
U svetlu ovih informacija, očigledno je da je odgovornost na svima nama da preuzmemo akciju kako bismo zaštitili našu planetu. Samo zajedničkim naporima možemo da obezbedimo održivu budućnost za naredne generacije. S obzirom na trenutne trendove, neophodno je da se što pre usmere napori ka očuvanju prirodnih resursa i očuvanju ekosistema. Ova kriza nije nešto što se može ignorisati; ona zahteva našu hitnu pažnju i delovanje.
