Na dan kada se nekada slavila mladost, 25. maja, u Domu za stare „Čegarska dolina“ u Nišu, proslavljena je dugovečnost. Uz muziku, tortu, pesmu i osmehe prijatelja, baka Natalija Nikolić, možda i najstarija Nišlijka, dočekala je svoj 104. rođendan. Okružena ljudima sa kojima svakodnevno deli smeh, razgovore i uspomene, ovog puta se nije proslavio samo njen rođendan, već i život koji je ispunjen bogatim iskustvima.
Iako je zakoračila u drugi vek života, baka Natalija i dalje čita bez naočara, čuje bez slušnog aparata i ne boluje od sistemskih bolesti. U domu je priređena zabava u čast njenog rođenja, koja je bila ispunjena svećicama, aplauzima, sećanjima i mnogo emocija. Datum njenog rođenja nosi posebnu simboliku, budući da je rođena 25. maja, na nekadašnji Dan mladosti, što joj je, kako kaže, uvek mnogo značilo. Posebno se seća da je istog dana rođen i Josip Broz Tito, koga i danas pamti sa neskrivenom toplinom.
Dok govori o prošlosti, njen glas ne podrhtava, a sećanja naviru gotovo filmski jasno. Sa osmehom se priseća dana kada je Tito boravio u Nišu. „Bio je organizovan veliki doček, ljudi su stajali poređani duž ulice. I ja sam bila tu sa mužem. Kada je automobil naišao, istrčala sam iz reda i viknula koliko me glas nosi: ‘Živeo drug Tito!’ On se nasmejao i mahnuo mi. To nikada nisam zaboravila,“ priča baka.
Baka Natalija je detinjstvo provela na selu, a kasnije je živela u Beogradu, gde joj je otac, solunski ratnik, radio kao bolničar. U Niš su se doselili kada je njen muž postao direktor Doma za vaspitavanje omladine. Njeni prijatelji u domu potvrđuju koliko je ona posebna među stanarima. Katica Panajotov kaže da teško ko može da poveruje koliko godina ima, jer svakodnevno dolazi na vežbe i aktivno učestvuje u svim druženjima. „Kada je gledate kako vežba i razgovara sa svima, ne biste rekli da ima više od sto godina. Društvena je, vedra i puna energije,“ priča Katica.
Iako kaže da život nije bio lak, najlepšim vremenom smatra upravo svoje detinjstvo. Seća se rada u polju, čuvanja živine i zadataka koje joj je majka svakodnevno zadavala, ali i slobode koju današnje generacije teško mogu da razumeju. Rat je, kaže, prekinuo mladost i doneo godine neizvesnosti, ali je naučila da se sa svim nedaćama nosi mirno. Možda baš u tome leži tajna njene dugovečnosti.
„Ne treba se nervirati. Sve se u životu nekako reši, polako i strpljivo. Treba jesti voće, što prirodnije i jednostavnije živeti. Ja sam još kao devojčica brala voće direktno iz dvorišta i vinograda, toga sam se držala celog života i to ne zrelo, već čim procveta pa malo zarujni,“ priča slavljenica.
Direktor Doma za stare, Dejan Stojanović, priznaje da ovakve proslave ostaju upamćene. „Trudimo se da svakom korisniku obeležimo važne datume, ali ovo je zaista posebna prilika. Imali smo i ranije korisnike starije od sto godina, ali prvi put proslavljamo 104. rođendan. Čak ni prodavci nisu verovali kada sam tražio svećice sa tim brojem,“ kaže on.
Za Ljubinku Iličić, jednu od Natalijinih prijateljica iz doma, ona je mnogo više od najstarije stanarke. „Uvek umem da sednem sa njom i da je slušam. Lepo govori, mudro razmišlja i od nje čovek može mnogo da nauči. Ona nam je primer kako treba živeti,“ kaže Ljubinka.
U sali doma za stare, na nekadašnji Dan mladosti, družilo se, pevalo i nazdravljalo životu žene koja je preživela ratove, seobe, teška vremena i čitav jedan vek promena. Ova proslava nije bila samo obeležavanje rođendana, već i podsećanje na snagu ljudskog duha i važnost zajedništva u životu.
