Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u nekadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji, Vilijam Montgomeri, nedavno je dao opširan intervju u kojem je govorio o Milošu Đukanoviću, bivšem lideru Crne Gore, i njegovoj kontroverznoj ulozi u švercu cigareta. Prema njegovim rečima, SAD su bile svesne šverca cigareta prema Italiji, a britanske vlasti su smatrale da je Đukanović trebao da bude smenjen zbog tih aktivnosti. Đukanović je, kako Montgomeri tvrdi, pravdao svoje postupke potrebom da obezbedi finansijska sredstva za crnogorsku Vladu, pošto je tadašnji lider Srbije, Slobodan Milošević, prekinuo dotok državnog novca.
Montgomeri je istakao da je Đukanović bio vrlo pronicljiv i da je pažljivo pratio promene u globalnoj geopolitičkoj sceni kako bi pronašao zemlje koje bi mu mogle pomoći. On je naglasio da su SAD morale da pruže podršku u jačanju policijskih snaga u Crnoj Gori, budući da je Đukanović kontrolisao mnoge aspekte vlasti i državnih institucija. “Očigledno smo znali da je bilo krijumčarenja cigareta… Morali smo da pomognemo u jačanju policije u Crnoj Gori, jer je on (Đukanović) kontrolisao… Morali smo mnogo da pomognemo Đukanoviću”, izjavio je Montgomeri.
U intervjuu se osvrnuo i na svoju povezanost s Ivom Pukanićem, ubijenim vlasnikom hrvatskog nedeljnika „Nacional“, koji je izveštavao o švercu cigareta u kojem je Đukanović navodno bio umešan. Montgomeri je naveo da je Pukaniću informacije o švercu pružao Ratko Knežević, biznismen i nekadašnji šef crnogorske trgovinske komisije u Vašingtonu. Knežević je, prema Montgomerijevim rečima, vodio kampanju da Zapad pruži podršku kako bi nasledio Đukanovića, ali je Montgomeri odbio njegov zahtev za podršku.
“Došao je u Zagreb, u Ambasadu SAD, da formalno zatraži našu podršku. Rekao sam ne i zabranio sam mu ulazak u Ambasadu”, rekao je Montgomeri, što ukazuje na složene odnose između različitih aktera u Crnoj Gori tokom turbulentnog perioda devedesetih.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je Crna Gora prošla kroz brojne izazove od sticanja nezavisnosti 2006. godine, uključujući političke tenzije, organizovani kriminal i korupciju. Đukanović, kao dugogodišnji lider, bio je ključna figura u oblikovanju njenih političkih i ekonomskih tokova, ali i predmet kritika zbog svoje navodne povezanosti sa kriminalnim aktivnostima.
S obzirom na sve ove aspekte, Montgomerijeva izjava otvara nova pitanja o ulozi stranih vlada u unutrašnjim poslovima Crne Gore i kako su geopolitički interesi uticali na domaće političke procese. Ova situacija ukazuje na složenost političke stvarnosti u regionu Balkana, gde su interesi velikih sila često u sukobu sa lokalnim potrebama i aspiracijama.
Kao što se može primetiti, politička scena Crne Gore je veoma dinamična i često kontroverzna. Danas, Crna Gora se suočava s novim izazovima, kao što su integracija u Evropsku uniju, ekonomski razvoj i jačanje vladavine prava. Međutim, nasleđe prošlih godina, uključujući i Đukanovićeve vladavine i šverc cigareta, ostavlja duboke tragove na politički i društveni život zemlje.
Uz obeležavanje Dana nezavisnosti Crne Gore, 21. maja, postavlja se pitanje kako će se Crna Gora suočiti sa svojom prošlošću i kako će oblikovati svoju budućnost. U tom svetlu, Montgomerijeve izjave predstavljaju ne samo podsećanje na turbulentne događaje iz prošlosti, već i poziv na razmišljanje o budućim pravcima razvoja ove male, ali značajne evropske države.
