Poslednjih godina, proizvodnja zelenog oraha u Srbiji postaje sve atraktivnija za voćare i male investitore koji traže isplativiju alternativu klasičnim kulturama kao što su jabuke, šljive ili kruške. Razlog za ovu promenu leži u relativno malim početnim ulaganjima u poređenju sa potencijalnom zaradom, kao i u širokim mogućnostima plasmana u prehrambenoj, farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji.
Sve više proizvođača prepoznaje ovu granu kao priliku za proširenje postojećeg poslovanja i dodatne prihode. Zeleni orah, kao specifična sirovina, ima konstantno rastuću potražnju na tržištu. Ovaj nezreo plod bere se pre formiranja tvrde ljuske i u toj fazi postiže najveću tržišnu vrednost, jer se koristi za proizvodnju tradicionalne orahovače, raznih sirupa, ekstrakata i preparata na prirodnoj bazi.
Stručnjaci smatraju da proizvodnja zelenog oraha predstavlja zanimljivu nišu za poljoprivrednike koji žele da diversifikuju proizvodnju i ostvare dodatni prihod, posebno kroz preradu i finalizaciju proizvoda. Srbija ima odlične uslove za uzgoj zbog umerene kontinentalne klime i kvalitetnog zemljišta. U intenzivnim zasadima najčešće se uzgajaju sorte Chandler i Franquette, kao i određene domaće selekcije koje se uspešno prilagođavaju klimatskim promenama.
Ipak, uspešna proizvodnja zahteva ozbiljan pristup i primenu savremenih agrotehničkih mera. Sistem navodnjavanja „kap po kap“ se smatra neophodnim za stabilne prinose i kvalitet ploda, dok su zaštita od kasnih prolećnih mrazeva, pravilna rezidba i uravnotežena ishrana zasadima jednako važni. Bez ovih mera, teško je očekivati ozbiljnu proizvodnju i ekonomsku isplativost.
Podizanje intenzivnog zasada oraha zahteva značajna početna sredstva, ali troškovi su uglavnom jasno definisani. Priprema zemljišta može koštati između 1.200 i 2.000 evra po hektaru, dok nabavka sertifikovanih sadnica iznosi od 2.500 do 4.500 evra. Dodatni troškovi za sistem navodnjavanja su od 2.000 do 3.500 evra, a troškovi sadnje, postavljanja kolja i osnovne zaštite kreću se od 1.500 do 3.000 evra. Ukupna investicija za podizanje jednog hektara intenzivnog zasada procenjuje se između 8.000 i 11.000 evra, a dodatne državne subvencije mogu smanjiti troškove za 1.500 do 2.500 evra po hektaru.
Zeleni orah omogućava prve prihode već u drugoj ili trećoj godini nakon sadnje, dok se komercijalni prinosi očekuju između četvrte i šeste godine. Zasad puni proizvodni potencijal dostiže nakon sedme godine, a u zavisnosti od sorte i gustine sadnje, proizvođači mogu očekivati prinose od 3.000 do 8.000 kilograma zelenog ploda po hektaru. Otkupna cena sirovog zelenog oraha kreće se od 0,8 do 1,8 evra po kilogramu, dok proizvođači sa direktnim ugovorima mogu ostvariti cenu od dva do četiri evra po kilogramu.
Na osnovu aktuelnih tržišnih parametara, bruto prihod po hektaru može iznositi od 3.000 do čak 12.000 evra godišnje. Nakon odbijanja troškova održavanja, koji se kreću između 1.000 i 2.500 evra godišnje, neto zarada može dostići od 2.000 do 9.000 evra po hektaru.
Međutim, proizvodnja zelenog oraha nosi određene izazove. Najveći rizik predstavlja izuzetno kratak period za berbu, koji se mora obaviti u tačno određenom trenutku, najčešće tokom prve polovine juna. Ako se berba zakasni, plod gubi kvalitet potreban za preradu. Zbog toga je obezbeđivanje dovoljno sezonskih radnika jedan od ključnih preduslova za uspešnu proizvodnju.
Stručnjaci izdvajaju tri osnovna modela poslovanja. Prvi podrazumeva prodaju sirovog ploda otkupljivačima, što donosi najmanju zaradu, ali i najmanji rizik. Drugi model zasniva se na ugovorenoj proizvodnji za poznatog kupca, dok treći model, koji mnogi vide kao budućnost, podrazumeva sopstvenu preradu. Ova opcija može doneti višestruko veću zaradu od prodaje sirovine.
Proizvodnja zelenog oraha u Srbiji nije posao koji donosi brzu zaradu, ali predstavlja dugoročnu investiciju sa značajnim potencijalom. Uz kvalitetnu agrotehniku i dobro organizovanu berbu, ova kultura može postati jedan od zanimljivijih izvora prihoda u domaćem voćarstvu. Proizvođači koji uspeju da pređu put od sirovine do finalnog proizvoda imaju najbolje šanse za ostvarivanje profita.
