Ljubitelji nebeskih fenomena širom sveta su u iščekivanju, jer Sunce je u poslednje vreme pokazalo izuzetnu aktivnost, što bi moglo rezultirati pojavom polarne svetlosti na noćnom nebu. Krajem juna, Sunce je lansiralo snažnu solarnu baklju klase X1.1, a od tada su usledile erupcije solarnih oluja koje nastavljaju da se javljaju. Ove erupcije su pratile izbacivanje koronalne mase, što su ogromni oblaci magnetizovane plazme koji su delimično usmereni ka Zemlji.
Naučnici trenutno proračunavaju koliko će tačno ovih solarnih oluja pogoditi našu planetu i kolika će biti njihova snaga, ali prognostičari najavljuju da će naredni dani doneti pojačanu geomagnetnu aktivnost. To znači da su šanse za pojavu polarne svetlosti sve veće. Američka astrofizičarka, dr Tamita Skov, opisala je trenutni fenomen solarnih oluja kao „Sunce-mitraljez“, ističući da više od pet solarnih oluja trenutno ide ka Zemlji, pri čemu bar tri od njih nude „odlične šanse“ za pojavu aurore.
Dr. Skov je na društvenoj mreži X podelila informaciju da bi prvi talas mogao stići već tokom 3. jula. Oluje klase G2 i G3 klasifikuju se kao umerene i jake, obično donoseći polarne svetlosti u severnije krajeve Evrope. Međutim, u poslednje vreme svedoci smo da usled ekstremnih solarnih ciklusa aurora uspeva da se „probije“ mnogo južnije nego što je to uobičajeno.
U proteklih godinu dana, iz Srbije je više puta bilo moguće videti i fotografisati crvenkasti sjaj polarne svetlosti na severnom horizontu, posebno iz područja van gradskog svetlosnog zagađenja, kao što su Vojvodina ili planinski predeli. Ovaj fenomen je izazvao veliku pažnju među ljubiteljima astronomije i prirodnih pojava, a s obzirom na to da su pred nama vedre letnje noći, bilo bi vredno povremeno pogledati ka zvezdama.
Fenomen polarne svetlosti, poznat kao aurora borealis na severnoj hemisferi, nastaje kada čestice iz solarnih oluja udaraju u Zemljinu atmosferu. Ove čestice, obično elektroni i protoni, dolaze u kontakt sa gasovima u atmosferi, što izaziva osvetljavanje i stvaranje predivnih svetlosnih prikaza na nebu. Uglavnom se pojavljuju u blizini polova, ali kao što je ranije pomenuto, zbog povećane solarne aktivnosti, polarne svetlosti su viđene i u južnijim područjima.
Polarna svetlost se može posmatrati u različitim bojama, uključujući zelenu, crvenu, plavu i purpurnu, a svaka boja je rezultat različitih gasova koji reaguju sa česticama iz Sunca. Na primer, zelena boja se najčešće pojavljuje kada čestice udaraju u kiseonik na visini između 100 i 300 kilometara, dok crvene i purpurne boje potiču od reakcije sa kiseonikom na višim visinama.
S obzirom na trenutnu aktivnost Sunca i najave o mogućim solarnih olujama, ljubitelji nebeskih fenomena imaju razloga za optimizam. Uživanje u polarnoj svetlosti nije samo fascinantno iskustvo, već i prilika da se povežemo s prirodom i njenim čudesima. Gledanje u nebo može biti inspirativno i umirujuće, a pojava aurora može doneti osećaj divljenja i čuđenja pred snagom univerzuma.
U narednim danima, pratite vremenske prognoze i izveštaje o geomagnetnoj aktivnost, jer su šanse za pojavu polarne svetlosti veće nego obično. Ako se nalazite u područjima gde je svetlosno zagađenje manje izraženo, kao što su ruralna mesta ili planinski predeli, izlazak na otvoreno nebo može vam pružiti nezaboravno iskustvo. Uživajte u posmatranju zvezda i, možda, polarne svetlosti koja će obasjati noćno nebo.
