Navikli smo da klimatske promene merimo na osnovu porasta temperatura. Međutim, ako pažljivije pogledamo, globalno zagrevanje dovodi do još jednog fenomena: promene u boji naše planete. Pored emisije gasova staklene bašte u atmosferu, koje naučna zajednica smatra glavnim krivcem za klimatsku krizu, još jedan faktor je promena energetskog bilansa planete koja u poslednje vreme privlači pažnju naučnika: Zemlja postaje tamnija i gubi deo svoje prirodne sposobnosti da reflektuje sunčevu svetlost nazad u svemir.
Stručno rečeno, ova pojava se naziva smanjenje Zemljinog albeda. U pitanju je promena koju su uočili sateliti NASA-e i koja bi mogla dodatno da ubrza globalno zagrevanje. Albedo je mera refleksije svetlosti koju površina Zemlje može da postigne. Kada albedo opada, to znači da Zemlja apsorbuje više sunčevog zračenja, što vodi ka daljem zagrevanju.
Analiza magazina „Ekonomist“, zasnovana na nekoliko nedavnih naučnih studija i posmatranjima iz NASA-inog programa Ceres, ponovo pali alarm. Podaci prikupljeni u poslednjim decenijama pokazuju da naša planeta zadržava sve veći udeo sunčevog zračenja, apsorbujući ga umesto da ga reflektuje nazad u svemir. Ovaj mehanizam uključuje različite faktore: topljenje leda i snega, promene u oblačnosti i smanjenje određenih atmosferskih aerosola povezanih sa zagađenjem.
Iako su ovo vrlo različiti elementi, svi oni doprinose tome da Zemlja postane manje reflektivna i sklonija nakupljanju toplote. Naravno, ova promena nije vidljiva golim okom, ali to ne znači da se ne može izmeriti. Osnovni parametar koji nam omogućava da kvantifikujemo ovaj fenomen je albedo, odnosno sposobnost površine da reflektuje svetlost. Koncept je u osnovi vrlo jednostavan: površina svetle boje, poput one prekrivene snegom ili ledom, reflektuje veliku količinu sunčeve svetlosti; s druge strane, tamna površina, poput okeana, apsorbuje više energije i samim tim se zagreva.
Problem je u tome što klimatske promene menjaju upravo te površine. Smanjenjem površine morskog leda i glečera, nestaju neki od najvećih prirodnih „ogledala“ naše planete. Na njihovom mestu pojavljuju se tamniji okeani i kopnene površine, koje apsorbuju toplotu i doprinose daljem porastu temperatura. Na taj način se stvara jedan začarani krug. Ili, stručnom terminologijom rečeno, radi se o mehanizmu „pozitivne povratne sprege“: zagrevanje smanjuje refleksivnost, smanjena refleksivnost povećava apsorbovanu energiju, a to zauzvrat dodatno podstiče zagrevanje planete.
Promena u albedu Zemlje može imati dalekosežne posledice po ekosisteme i klimu. Smanjenje refleksivnosti može uticati na vremenske obrasce, uzrokovati ekstremnije vremenske uslove i promeniti obrasce padavina. Takođe, biće pogođeni i morski ekosistemi, jer zagrevanje vode može dovesti do izumiranja nekih vrsta riba i drugih morskih organizama.
U svetlu ovih saznanja, ključno je preduzeti korake koji će smanjiti emisije gasova staklenih bašta i usporiti promene koje dovode do smanjenja albeda. U tom smislu, prelazak na obnovljive izvore energije, očuvanje prirodnih staništa i smanjenje zagađenja mogu pomoći u očuvanju refleksivnosti naše planete.
Na kraju, važno je napomenuti da i pojedinci mogu doprineti ovoj borbi. Održiviji način života, smanjenje potrošnje resursa i zaštita prirode su ključni elementi koji mogu pomoći u smanjenju klimatskih promena i očuvanju albeda Zemlje. Samo zajedničkim naporima možemo osigurati bolju budućnost za našu planetu i sve njene stanovnike.
