Verovatno nikada niste previše razmišljali o tome. Dok ulazite u avion, stjuardesa stoji na vratima letelice, smeška se, želi vam „dobrodošlicu“ i možda baci pogled na vašu kartu za ukrcavanje. Deluje kao jednostavan gest gostoprimstva, nalik onom kada domaćin dočekuje goste u restoranu. Međutim, ova kratka interakcija ima mnogo važniju funkciju nego što se to na prvi pogled čini.
„Osmeh i pozdrav koji dobijete na vratima aviona verovatno su jedna od najrigoroznijih ‘procena’ sa kojima ćete se ikada susresti. U tih nekoliko sekundi procenjujemo mnogo stvari, i koliko god zvučalo neobično, to ocenjivanje je deo našeg posla“, ističe Džej Robert, iskusni stjuard i osnivač platforme A Fly Guy Travels u razgovoru za HuffPost. Svrha, međutim, nije kritika putnika, već isključivo bezbednost.
„Pozdravljanje putnika na vratima je prva linija odbrane za prepoznavanje potencijalnih pretnji koje bi mogle da uđu u avion. Bilo da se radi o bolesti, alkoholisanosti ili nekome ko unosi zabranjene opasne predmete, neprestano pratimo sve što bi moglo da omete let ili stvori opasnost“, objašnjava on.
Naravno, postoji i dimenzija brige o putnicima. „To je prva prilika da poželimo dobrodošlicu i stvorimo pozitivnu atmosferu pred let. Istovremeno, to je ključan trenutak za posadu. Stjuardese vrše početne bezbednosne i operativne procene koje mogu pomoći u otkrivanju potencijalnih problema pre samog poletanja“, navodi Juvrat Data, stručnjak iz turističke tehnološke kompanije Fareportal.
Kako ističe, stjuardese počinju sa procenom situacije u kabini od trenutka kada i same uđu u avion. „Ovaj pozdrav je zapravo procena ponašanja. Društveni pristup je nameran. Putnici se ponašaju prirodnije kada veruju da im posada samo želi dobrodošlicu. Osoblje je obučeno da u tom kratkom kontaktu posmatra svaku osobu: njenu orijentaciju, stabilnost i sve što bi moglo da preraste u rizik u zatvorenom prostoru hiljadama metara iznad zemlje“, kaže Anton Rančenko, osnivač kompanije AirAdvisor.
U vreme kada raste broj incidenata sa neposlušnim putnicima i napadima na posadu, avio-kompanije su opreznije nego ikad. Mnogi od ovih incidenata usko su povezani sa konzumacijom alkohola. „Stjuardese tokom ukrcavanja procenjuju da li su putnici trezni. Ako primete nekoga ko je vidno pijan ili pod dejstvom supstanci, mogu tražiti da pogledaju njegovu kartu pod izgovorom da će ga odvesti do sedišta, ali je prava svrha da obaveste posadu u tom delu aviona kako bi pratila situaciju“, objašnjava Henri Harteveld, vazduhoplovni analitičar.
Pored toga, prate se i znakovi bolesti. „Tražim simptome poput bledog ili znojavog lica, prekomernog znojenja ili vidljivih prelaznih kožnih oboljenja zbog kojih bi putnik mogao biti udaljen sa leta pre zatvaranja vrata“, dodaje Robert. Procenjuje se i način na koji putnici reaguju na pozdrav – nerazgovetan govor, zbunjenost, gubitak ravnoteže ili miris alkohola jasni su signali.
Takođe, stjuardese krišom proveravaju ručni prtljag kako bi se uverile da odgovara propisima i da ne sadrži ništa sumnjivo. Osim što traže potencijalne rizike, članovi posade skeniraju putnike tražeći one koji bi mogli da budu od pomoći u hitnim slučajevima. „Uvek primećujemo putnike koji bi mogli da nam pomognu u vanrednim situacijama, posebno kada sede blizu izlaza za slučaj opasnosti“, objašnjava Paula Adams, bivša stjuardesa kompanije Etihad Airways. Ovi putnici su u avijaciji poznati kao „sposobni putnici pomagači“ (ABP).
Ipak, uprkos svim bezbednosnim proverama, stjuardese naglašavaju da doček putnika ostaje ljudski trenutak, te da jedno obično „dobar dan“ na kraju zaista može ulepšati let.
