U Srbiji, odlazak mladih iz roditeljskog doma postao je izazovan proces koji zahteva dugotrajno planiranje i značajna finansijska sredstva. Prema podacima evropske statističke agencije Eurostat, mladi u Srbiji napuštaju roditeljski dom u proseku sa 31,4 godine, što je znatno iznad proseka Evropske unije koji iznosi 26,5 godina. Ova situacija je posebno izražena kod muškaraca koji roditeljski dom napuštaju sa prosečno 33,9 godina, dok žene to čine sa 28,9 godina.
Razlozi za ovako kasni izlazak iz roditeljskog doma su višestruki, a najvažniji su visoke cene nekretnina koje su u konstantnom porastu. Prema Indeksu cena nepokretnosti koji objavljuje Republički geodetski zavod, cene stanova u Srbiji godišnje rastu u proseku za oko 6%. U Beogradu i Novom Sadu, prosečna cena kvadrata u starogradnji dostiže između 2.500 i 2.800 evra, dok novogradnja u centralnim opštinama često prelazi 3.000 evra po kvadratnom metru.
Ovakve cene postavljaju visoke barijere za mlade koji žele da kupe svoju prvu nekretninu. Prosečan iznos stambenih kredita u Srbiji je porastao u odnosu na prethodnu deceniju i sada se kreće između 75.000 i 110.000 evra. U Beogradu, prosečne pozajmice često premašuju ovaj iznos, što dodatno otežava situaciju za mlade kupce.
U okviru važećih propisa, postoji nekoliko zakonskih olakšica za kupce prve nekretnine. Jedna od njih je povraćaj PDV-a za novogradnju, gde kupac može dobiti povraćaj od 10% za površinu do 40 m², kao i dodatnih 15 m² po članu domaćinstva, pod uslovom da nije imao nekretninu na teritoriji Srbije od 1. jula 2006. godine. Takođe, kupci starogradnje su oslobođeni poreza na prenos apsolutnih prava, što može značajno smanjiti ukupne troškove kupovine.
Državne subvencije za majke novorođene dece omogućavaju dodatnu podršku, sa iznosima do 20.000 evra za kupovinu ili izgradnju prve nekretnine. Ove olakšice su od značaja za porodice koje žele da stvore stabilniji životni okvir.
Kada je reč o bankarskim uslovima, Narodna banka Srbije (NBS) i komercijalne banke definišu jasne kriterijume za odobravanje stambenih kredita. Minimalno učešće obično iznosi 20% od procenjene vrednosti nekretnine, dok neke banke nude mogućnost učešća od 10% za kupce prve nekretnine, zavisno od procene rizika.
Kreditno opterećenje, odnosno mesečni anuitet, ne bi trebao da prelazi 50% do 60% ukupnih mesečnih neto primanja dužnika, uzimajući u obzir sve postojeće obaveze. Takođe, kamatne stope su regulisane i kreću se između 4,00% i 4,95%, dok se efektivna kamatna stopa, koja uključuje sve dodatne troškove, kreće između 4,70% i 5,35%.
Pored obaveznog učešća, kupci moraju da budu svesni i dodatnih troškova prilikom realizacije kredita. Ovi troškovi obuhvataju procenu vrednosti nepokretnosti, solemnizaciju ugovora kod javnog beležnika, kao i upis hipoteke u katastar nepokretnosti. Troškovi procene se kreću od 100 do 150 evra, dok solemnizacija ugovora može iznositi između 300 i 700 evra u zavisnosti od vrednosti nekretnine. Takođe, obavezne police osiguranja imovine i života dodatno opterećuju budžet kupaca.
U svetlu ovih informacija, jasno je da je kupovina prve nekretnine u Srbiji složen i izazovan proces, koji zahteva pažljivo planiranje i razumevanje tržišnih uslova. Mlade generacije suočavaju se sa brojnim preprekama, ali i sa mogućnostima koje postoje kroz zakonske olakšice i subvencije. Mnogi mladi ljudi će morati da preispitaju svoje finansijske strategije i prilagode se novim uslovima kako bi ostvarili svoj san o stambenom prostoru.
