Kad se tokom vrelih letnjih meseci užare i asfalt i pesak, pa boravak napolju postane nepodnošljiv čak i na plaži, olakšanje od žege je i dalje moguće pronaći i bez prelaska granice, ali na višim nadmorskim visinama. Grad Sjenica na Pešterskoj visoravni čuven je ne samo u Srbiji, nego i u celoj Jugoistočnoj Evropi, kao tačka sa izuzetno niskim zimskim i letnjim temperaturama, zbog čega ga mnogi zovu „srpskim Sibirom“.
Da je takav nadimak opravdan, mišljenja je i meteorološkinja Euronews Srbija Ljubica Gojković, koja podseća da ovaj grad od dalekog polarnog kruga, ali zato pod dominantnim uticajem specifične mikroklime. „Iako Sjenica nije na nekoj ekstremno visokoj nadmorskoj visini, ipak je iznad 1.000 metara, a oko nje se nalaze još viši vrhovi koji se ohlade, pa tokom letnjih meseci, ali najčešće zimi, dolazi do slivanja tog veoma hladnog vazduha u Sjeničku kotlinu. Tu se hladan vazduh nagomilava i zato temperature u Sjenici zimi idu i do -38 stepeni Celzijusa, koliko je izmereno 26. januara 1954“, kaže Gojković.
Zbog toga je i leti u Sjenici ranije bilo znatno hladnije nego u nižim predelima, ali se u poslednjih nekoliko godina dešava da Sjenica svake godine beleži i do deset tropskih dana kada je temperatura iznad trideset stepeni Celzijusa. „Jasno je da se i tu osećaju klimatske promene. Od 1961. do 1990. dešavalo se da ima između tri i četiri tropska dana godišnje, od 1981. do 2010. oko pet dana godišnje, dok poslednjih nekoliko godina govorimo o između 10 i 15 dana“, ističe Gojković.
Inače, najviša temperatura izmerena u Sjenici 20. avgusta 1946. iznosila je 35,6 stepeni Celzijusa, ali joj se poslednjih godina prečesto približavamo. „Ovih godina nemamo te ekstremne temperature, ali imamo duži period kada je temperatura oko i malo iznad 30 stepeni“, dodaje Gojković. 22. juna 2024. godine već je oboren junski rekord sa izmerenih 32,6 stepeni Celzijusa. U takvim danima u nižim predelima temperatura ide ponekad i preko četrdesetog podeoka, ali su tropski dani za Sjenicu ipak ekstrem.
Ono što Sjenicu, uz Sibir, svrstava u malobrojne oblasti na svetu, čini velika temperaturna amplituda od nekada i dvadeset stepeni u jednom danu. Uz to, razlika od preko šezdeset stepeni između minimalne zimske i maksimalne letnje temperature nije registrovana ni u jednom drugom mestu u Srbiji. Ipak, sve se ređe dešava da u Sjenici imamo zime sa -30 stepeni. Prema Sezonskom biltenu Hidrometeorološkog zavoda Srbije (HMZS), u tom kraju zabeležen je rekordno mali broj ledenih dana i to samo pet. Najniža izmerena temperatura u Sjenici u zimskoj sezoni 2025/2026 iznosila je -17,5 stepeni Celzijusa, što jeste veoma hladno, ali „za Sjenicu nije ništa specijalno“, kaže Gojković.
Pa ipak, bez obzira na neumitan rast prosečnih temperatura, Sjenica je jedno od hladnih utočišta u Srbiji tokom letnjih meseci. Prema podacima HMZS, najniža temperatura u zemlji u junu ove godine izmerena je upravo na tom mestu i iznosila je samo 1,6 stepeni. I mada je ovog vikenda i tamo živa u termometru oko tridesetog podeoka, do kraja meseca biće dana u kojima će pasti i ispod dvadeset.
Za one kojima je preko potrebno da se rashlade ovog leta, uz Kopaonik, to je jedna od retkih destinacija u Srbiji i regionu koja nudi osveženje. Razlog više za posetu Sjenici tokom leta su i njene prirodne lepote, kao i kulturne znamenitosti. Na prvom mestu je to Sjeničko jezero, nastalo pregrađivanjem reke Uvac, pored kog se nalazi najveća kolonija beloglavih supova na Balkanu. Tu je i Ledena pećina duga 2,5 kilometara, velelepno Peštersko polje i Park prirode Golija. Dobri poznavaoci čitavog kraja skrenuće vam pažnju i na mesto Caričina gde je bio letnjikovac carice Jelene, supruge cara Dušana i gde ima preko deset termalnih izvora u kojima temperatura prelazi 25 stepeni.
