Svake godine, proleće donosi fascinantnu promenу boje Crnog mora. Njegova tamnoplava površina se transformiše u mlečno tirkiznu zbog prisustva kokolitofora, mikroskopskih jednoćelijskih algi prekrivenih kalcijum-karbonatnim pločama. Ove ploče raspršuju sunčevu svetlost, stvarajući spektakularne tirkizne nijanse koje prekrivaju velike delove mora.
NASA-in satelit PACE zabeležio je ovu prelepu promenu 22. juna 2026. godine tokom cvetanja fitoplanktona. Instrument OCI (Ocean Color Instrument) snimio je slike koje prikazuju tirkizne pruge u Bosforu, gde se Crno more sastaje s Mramornim morem. Ove slike nisu samo vizuelno privlačne, već pokreću i važna biološka i hemijska pitanja koja istraživači proučavaju godinama. Ključna pitanja uključuju: šta određuje početak, trajanje i završetak ovih cvetanja?
Prema studiji objavljenoj u časopisu „Diversity“, u 2022. i 2023. godini, cvetanje kokolitofora u severoistočnom Crnom moru trajalo je znatno duže nego obično, produžavajući se sve do jula. Istraživači su otkrili da su specifični vetrovi, temperaturna struktura vode i neravnoteža hranljivih materija doprineli ovom produženju cvetanja, odlažući sledeću fazu sezonskog ciklusa za oko dva meseca.
Obično, Crno more prolazi kroz utvrđeni ciklus: krajem proleća dominiraju kokolitofori, dok početkom leta dolazi do smanjenja azota, što omogućava dijatomejama, drugoj vrsti algi, da preuzmu dominaciju. Međutim, u 2022. i 2023. godini, do ove tranzicije nije došlo na vreme. Glavni uzrok ovog fenomena bilo je produženo odsustvo jakih vetrova, što je stvorilo stabilan površinski sloj (termoklinu) plitke dubine, pružajući idealne uslove za rast kokolitofora.
Ova tirkizna boja postaje vidljiva čak i iz svemira, zahvaljujući gustini kokolitofora čije ljušture od kalcijum-karbonata menjaju boju morske površine. Ova gustina je ključna za hemiju okeana, jer kokolitofori igraju značajnu ulogu u procesu poznatom kao „biološka pumpa ugljenika“. Ovaj proces omogućava morskim organizmima da apsorbuju ugljen-dioksid (CO₂) iz atmosfere i prenose ga u dublje slojeve okeana. Tokom formiranja svojih ljuštura, kokolitofori koriste rastvoreni ugljenik iz morske vode, ali istovremeno oslobađaju CO₂ kao nusproizvod, što može privremeno smanjiti sposobnost okeana da apsorbuje dodatni ugljen-dioksid iz vazduha.
Crno more se koristi kao prirodna laboratorija za proučavanje odgovora okeana na ekološke promene. Njegov zatvoren geografski oblik i višedecenijska prikupljena istraživanja čine ga idealnim mestom za uočavanje anomalija koje su teže primetne u otvorenim okeanima. Analiza podataka iz poslednjih 25 godina pokazuje da je cvetanje koje traje do jula zabeleženo samo dva puta: u 2022. i 2023. godini. U naučnoj zajednici, iako se ovo još uvek ne smatra stalnim trendom, postoje ozbiljna upozorenja da su mehanizmi koji ga uzrokuju veoma osetljivi na klimatske promene.
Jedan od potencijalnih scenarija je da ako porast temperature pojača stabilnost površinskih voda, kokolitofori bi mogli postati češći, što bi promenilo kapacitet mora da apsorbuje CO₂. S druge strane, ako klimatske promene donesu više oluja, to bi moglo pogodovati dijatomejama. Dugoročno praćenje je od suštinskog značaja kako bi se utvrdilo koji od ova dva scenarija će prevladati u budućnosti. Ovakva istraživanja su neophodna kako bismo bolje razumeli uticaj klimatskih promena na morski ekosistem i obezbedili odgovarajuće strategije za očuvanje okeana.
