Prema podacima američke Uprave za energetske informacije (EIA), od početka sukoba u Iranu do 6. aprila 2026. godine, prosečna cena benzina porasla je za 1,11 dolara po galonu, dok je cena dizela porasla za 1,75 dolara po galonu. Ova razlika je značajna, jer dizel igra ključnu ulogu u transportu i logistici, dodatno pojačavajući inflatorne pritiske u celokupnoj ekonomiji.
Jedan od razloga zašto dizel reaguje brže na promene u snabdevanju i cijenama je njegova strukturna priroda u globalnoj ekonomiji. Dizel obično ima manju „marginu greške“ u snabdevanju u poređenju sa benzinom. Zalihe destilatnih goriva, koje uključuju dizel i lož-ulje, često su niže nego zalihe benzina. To znači da postoji vrlo mali prostor za amortizaciju kada dođe do prekida u snabdevanju.
Benzin, s druge strane, ima više skladišnih kapaciteta i lokalizovaniju proizvodnju, što ga čini otpornijim na globalne šokove. Kada dođe do smanjenja ponude, dizel obično reaguje brže, što je rezultat činjenice da je dizel globalno gorivo koje se koristi u transportu robe, dok je benzin više regionalni proizvod.
Dizel pokreće brodove, kamione, vozove i tešku mehanizaciju, a njegovo tržište je usko povezano sa globalnim tokovima trgovine. Kada dođe do poremećaja na ključnim tačkama, kao što je Ormuški moreuz, efekti se brzo šire kroz tržišta širom sveta. Čak i zemlje koje malo uvoze naftu sa Bliskog istoka osećaju posledice, jer se dizel intenzivno trguje na globalnom nivou.
Potražnja za benzinom uglavnom zavisi od putničkih vozila, što znači da potrošači mogu prilagoditi svoje navike vožnje kada cene porastu. S druge strane, potražnja za dizelom je mnogo manje fleksibilna, jer se koristi u ključnim sektorima kao što su dugolinijski drumski transport, železnički saobraćaj, pomorski transport, građevinarstvo i poljoprivreda. Ovi sektori nemaju jednostavne alternative, a njihova proizvodnja i transport ne mogu stati zbog viših cena goriva.
Pored toga, prolećna sezona setve predstavlja jedan od najintenzivnijih perioda potrošnje dizela, što dodatno povećava pritisak na potražnju. Godina 2022. bila je posebno teška zbog ruske invazije na Ukrajinu, koja se poklopila sa početkom sezone setve, dodatno otežavajući globalno snabdevanje.
Rafinerije ne mogu brzo povećati proizvodnju dizela, jer se on i benzin dobijaju iz različitih frakcija sirove nafte. Kada tržište traži više dizela, rafinerije se suočavaju sa teškoćama u prilagođavanju, jer su često već blizu maksimalnog kapaciteta.
Sezonski remonti takođe dodatno ograničavaju kapacitet rafinerija da reaguju na povećanu potražnju za dizelom. Na primer, u SAD-u, rafinerije trenutno povećavaju proizvodnju benzina uoči letnje sezone putovanja, što znači da ne mogu značajno preusmeriti proizvodnju na dizel. Kada potražnja poraste ili dođe do prekida u snabdevanju, rafinerije ne mogu brzo da povećaju proizvodnju kako bi stabilizovale tržište, što dodatno pojačava skok cena.
Dizel se suočava sa jedinstvenim sezonskim pritiscima. Tokom zime, potražnja za lož-uljem dolazi iz istog „bazena“ destilata, dodatno smanjujući dostupne količine. Čak i van zime, ciklusi u poljoprivredi, građevinarstvu i transportu mogu se preklapati, održavajući visoku potražnju tokom cele godine.
Na kraju, važno je napomenuti da dizel ima veći uticaj na ekonomiju u celini. Kada cena dizela poraste, to direktno utiče na troškove transporta i, time, na cenu hrane, građevinskog materijala i potrošačkih proizvoda. U SAD-u, kamioni prevoze oko 70% robe, tako da rast cena dizela brzo prolazi kroz lance snabdevanja i na kraju se prenosi na potrošače. Benzin, nasuprot tome, više direktno pogađa potrošače, dok dizel deluje kao kanal kroz koji se prenose inflatorni pritisci u ekonomiji.
