Afera „Telekom“ koja već duže vreme uzburkava crnogorsku političku scenu dobija novi nastavak, zahvaljujući odluci Višeg suda u Podgorici. Ova odluka ukazuje na to da nije nastupila zastara krivičnog gonjenja u ovom slučaju, što otvara vrata za dalje pravne postupke.
Ranija odluka Specijalnog državnog tužilaštva, koja je odbacila krivičnu prijavu MANS-a protiv bivšeg predsednika i premijera Mila Đukanovića, njegove sestre Ane Đukanovića, kao i drugih osumnjičenih, pala je u vodu. Ovi pojedinci su teretili za zloupotrebu službenog položaja, primanje mita i stvaranje kriminalne organizacije tokom privatizacije državnog preduzeća. Ova situacija postavlja dodatne izazove za Crnu Goru na putu ka Evropskoj uniji, posebno u okviru zatvaranja ključnih poglavlja 23 i 24 koja se odnose na pravosuđe i temeljna prava.
U krivičnoj prijavi MANS-a iz marta 2019. godine, Đukanovići i ostali su teretili da su, kroz organizovanje kriminalne grupe, obezbedili da Vlada Crne Gore omogući „Mađar Telekomu“ da po povoljnim uslovima kupi akcije manjinskih akcionara, što je bilo neophodno da bi došao u posed dve trećine akcija Telekoma Crne Gore.
Potpredsednik Vlade i šef Nacionalnog saveta za borbu protiv korupcije Momo Koprivica istakao je da odluka Višeg suda predstavlja značajnu pobedu pravde i institucionalne odlučnosti države da se bori protiv korupcije. On je naglasio da je do ovog procesa došlo zbog odlučnog stava Vlade da preuzme krivično gonjenje u svojstvu oštećenog, s obzirom na to da je država direktno pogođena ovom aferom.
Koprivica je takođe podsetio na to da je afera „Telekom“ postala međunarodni simbol korupcije, gde su fiktivni konsultantski ugovori korišćeni kao paravan za tajne dogovore koji su rezultirali krčenjem državne imovine. Prema njegovim rečima, više od sedam miliona evra je dato za korupciju putem lažnih konsultantskih ugovora, što je omogućilo bivšem premijeru Đukanoviću i njegovim saradnicima da dobiju privilegije i doniraju novac partiji bivšeg režima.
Državna kompanija Crnogorski Telekom prodata je 2005. godine „Mađar Telekomu“ za 114 miliona evra, od čega je tri miliona otišlo na dotaciju otkupa akcija manjinskih akcionara. Devet godina kasnije, Ambasada SAD-a potvrdila je da je njihova Komisija za hartije od vrednosti i berzu (SEC) našla dokaze o podmićivanju u vezi sa privatizacijom Telekoma. U aprilu 2015. godine, tužilaštvo je dobilo dokumentaciju iz SAD-a, na čiji se prevod čekalo godinama.
Bivši glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić, koji se suočava s optužbama za stvaranje kriminalne organizacije i zloupotrebu službenog položaja, tvrdio je da Milo i Ana Đukanović nisu bili uključeni u malverzacije oko prodaje Telekoma Crna Gora. Ova izjava dodatno komplikuje situaciju i može uticati na dalji razvoj događaja.
Ova afera predstavlja važan test za pravosudni sistem Crne Gore i njegovu sposobnost da se nosi s korupcijom na visokom nivou. Odluka Višeg suda može biti signal da se institucije u Crnoj Gori menjaju i da su spremne da se bore protiv korupcije, što je ključno za napredak zemlje ka članstvu u EU.
U svetlu svih ovih dešavanja, afera „Telekom“ postaje sve značajnija tema u društvenom i političkom diskursu, ukazujući na potrebu za većom transparentnošću i odgovornošću u radu državnih institucija. Na kraju, pitanje korupcije i zloupotrebe vlasti ostaje ključno za budućnost Crne Gore i njen put ka evropskim integracijama.
