Više od četiri veka, jedna mapa oblikuje našu percepciju sveta. Merkatorova projekcija, razvijena u 16. veku za pomorsku navigaciju, postala je toliko uobičajena da je svuda prisutna – u učionicama, na televiziji i internetu. Međutim, ona ne prikazuje verno stvarne površine kontinenata, što dovodi do velikih deformacija. Na primer, Grenland na ovoj karti može izgledati skoro kao Afrika, iako je afrički kontinent zapravo 14 puta veći.
Zbog ovih deformacija, Ujedinjene nacije su podržale novu projekciju poznatu kao „Equal Earth“ ili „Ravnopravna Zemlja“. Ova nova projekcija teži ravnopravnijem prikazu površina kontinenata i država. Za njen predlog glasilo je 164 države, dok su Sjedinjene Američke Države bile jedine protiv, a šest zemalja, među kojima i Srbija, uzdržale su se zbog prikaza Kosova kao posebne države.
Iako nova projekcija nije obavezujuća, njeno usvajanje postavlja pitanje koliko način na koji je svet nacrtan utiče na naše doživljaje. Profesor Geografskog fakulteta Aleksandar Valjarević ističe da nijedna projekcija ne može savršeno prikazati sve tačke na Zemlji, ali nova mapa predstavlja ravnopravniji prikaz, naročito jer Afrika na njoj izgleda bliže svojoj stvarnoj veličini.
Merkatorova projekcija, iako nezamenljiva za navigaciju, deformiše površine kontinenata. Kako se udaljavamo od ekvatora prema polovima, deformacije postaju veće, zbog čega teritorije poput Grenlanda izgledaju znatno veće nego što jesu. Na primer, Grenland zauzima oko 2,2 miliona kvadratnih kilometara, dok Afrika ima oko 34,2 miliona.
Nijedna mapa ne može biti potpuno tačna jer se Zemlja sfernog oblika prenosi na ravnu kartu, što izaziva deformacije. Kartografi moraju odlučiti šta će na mapi biti najpreciznije: površina, oblik, udaljenost ili pravac. U slučaju „Equal Earth“, naglasak je na očuvanju relativnih površina kopnenih masa, dok Merkatorova projekcija ima drugačiji cilj – navigaciju. „Equal Earth“ je razvijena 2018. godine i inspirisana je Robinsonovom projekcijom iz 1963. godine, a uzeta je u obzir od strane članica Afričke unije pre nego što je dobila podršku UN.
Međutim, Valjarević upozorava da novu mapu ne treba smatrati univerzalnom zamenom za Merkatorovu. Dok je Merkatorova projekcija savršena za navigaciju, njena slabost se očigledno pokazuje kada se koriste za poređenje površina. Kritičari Merkatorove projekcije naglašavaju da način na koji su određeni delovi sveta prikazani može uticati na percepciju. Ako neki region izgleda kao ogromna teritorija, dok drugi deluje znatno manji, to može nesvesno uticati na značaj koji ljudi pridaju tim mestima.
Jedno od važnih pitanja koje nova mapa postavlja je odnos kartografije i politike. Granice i teritorije često su predmet političkih rasprava. Na primer, Foklandska ostrva su prikazana kao britanska teritorija u britanskim kartama, dok Argentina tvrdi da su njihova.
Sjedinjene Američke Države su se protivile novoj projekciji iz nekoliko razloga. Prvo, veličina SAD na novoj mapi biće manja, a drugo, Grenland, koji ima političke pretenzije, na novoj mapi izgleda mnogo veće nego što jeste. Takođe, američka Albersova konusna projekcija, koja je bliža Merkatorovoj, koristi se kao nacionalna projekcija, pa je to još jedan razlog protivljenja novoj mapi.
Pored „Equal Earth“, postoje i druge projekcije koje pokušavaju da reše problem odnosa površine i oblika. Petersova projekcija nudi realniji odnos površina, ali izobličava oblike kontinenata. Čak ni mapa na amblemu Ujedinjenih nacija nije bez deformacija, jer koristi azimutalnu ekvidistantnu projekciju.
Na kraju, Valjarević smatra da nova mapa neće značajno promeniti nacionalne kartografske sisteme ili atlase, jer svaka država donosi odluku o kartama po svom nahođenju. Nova mapa će se koristiti u UN-u kada se raspravlja o globalnim pitanjima, ali ne postoji savršena mapa koja može prikazati svet „kakav jeste“.
