Trgovina knjigama u Srbiji pokazuje otpornost i adaptabilnost na tržišne promene, iako se suočava sa izazovima digitalizacije i rasta internet prodaje. U 2025. godini, specijalizovane prodavnice knjiga zadržale su svoju profitabilnost, što se može pripisati stabilnoj bazi kupaca i važnoj ulozi knjižara u kulturnom i obrazovnom životu zemlje.
Podaci pokazuju da je tržište knjiga u Srbiji visoko koncentrisano, sa nekoliko velikih knjižarskih lanaca koji ostvaruju najveći deo prometa. Pored njih, postoji i značajan broj manjih knjižara koje se fokusiraju na lokalno tržište, školski program i specijalizovana izdanja. Ova struktura omogućava koegzistenciju velikih lanaca i porodičnih preduzeća, što doprinosi raznovrsnosti ponude i očuvanju knjižarske tradicije.
Prema izveštaju bonitetne kuće CompanyWall, vodeće kompanije u sektoru knjiga zadržale su pozitivne poslovne rezultate, unatoč rastu troškova i konkurenciji digitalnih sadržaja. Na primer, Delfi knjižare su povećale prihode sa 1,67 milijardi dinara u 2024. na 1,89 milijardi dinara u 2025. godini, dok je neto dobit dostigla 68 miliona dinara. Knjižare Vulkan su ostvarile prihod od 1,81 milijardu dinara i zadržale vodeću poziciju po profitu, sa neto dobiti od skoro 89 miliona dinara. Takođe, KTP Bigz je postigao prihod od nešto više od 130 miliona dinara uz dobit od 70,5 miliona dinara.
Tokom 2025. godine, u sektoru knjiga poslovalo je 359 preduzeća, što predstavlja najveći broj u poslednje tri godine. Ukupni prihodi sektora dostigli su 8,18 milijardi dinara, nastavljajući trend rasta započet godine ranije. Ipak, zbirna dobit je opala sa više od 406 miliona dinara na oko 308 miliona dinara, što ukazuje na rast troškova i sve zahtevnije uslove poslovanja.
Da bi ostale konkurentne, knjižare su proširile svoju ponudu uključujući školski pribor, poklone i društvene igre, čime su se transformisale u kulturno-trgovinske centre. I dalje su najvažniji izvori prihoda udžbenici, stručna literatura, dečje knjige i najprodavanija beletristika. Kao rezultat, fizičke knjige ostaju dominantne, posebno u segmentima dečje literature i beletristike, uprkos predviđanjima o dominaciji elektronskih knjiga.
Profitne marže u ovom sektoru ostaju relativno niske zbog visokih troškova zakupa prostora, logistike i zarada zaposlenih. Stoga su efikasno upravljanje zalihama, dobra organizacija nabavke i razvoj internet prodaje postali ključni faktori uspeha.
U celini, trgovina knjigama u Srbiji tokom 2025. godine pokazuje otpornost i sposobnost prilagođavanja tržišnim promenama. Knjige i dalje zauzimaju važno mesto u životima građana, što predstavlja dobru osnovu za stabilan razvoj sektora u budućnosti. Pored toga, knjižare su se prilagodile novim trendovima, dok i dalje pružaju značajan doprinos kulturi i obrazovanju. Rad na očuvanju knjižarske tradicije i unapređenju ponude može doprineti održavanju stabilnosti u ovoj delatnosti u godinama koje dolaze.
