Vlada Crne Gore planira da pošalje u skupštinsku proceduru Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalnom delatnošću, a sednica parlamenta o tom aktu trebalo bi da bude održana 24. avgusta. Ovaj zakon, poznat kao antimafija zakon, omogućava oduzimanje imovine stečene kriminalom čak i pre pravosnažne presude, što je praksa koja se već primenjuje u najrazvijenijim evropskim zemljama u borbi protiv organizovanog kriminala.
Osnovni cilj ovog zakona je da se onemogući kriminalcima da uživaju u profitu od svojih nezakonitih delovanja. U tu svrhu, formiraće se posebna Agencija za oduzetu imovinu, koja će upravljati oduzetim nekretninama, novcem i drugim sredstvima. Ministar pravde Bojan Božović je najavio uvođenje novog krivičnog dela koje će se odnositi na nezakonito bogaćenje javnih funkcionera. On je istakao da bi obuhvat ovog dela mogao biti širi, ali da je trenutni prioritet borba protiv organizovanog kriminala i korupcije na visokom nivou.
Ministar Božović je naglasio da će svaki javni funkcioner koji namerno prikrije imovinu za koju nema pokriće u prihodima biti krivično gonjen. U ovom slučaju, tužilaštvu će biti dovoljno da rezultati finansijske istrage pokažu odstupanja u imovini, kako bi se pokrenulo krivično gonjenje.
S obzirom na trenutnu situaciju, potpredsednik DNP-a Milun Zogović smatra da je neophodno preispitati ulogu vrha bivšeg režima u kriminalizaciji Crne Gore i vraćanju opljačkanog građanima i državi kako bi se moglo krenuti napred. On ukazuje na to da je građanski pokret URA već tri godine pokušavao da u skupštinsku proceduru preda antimafija zakon, ali je vladajuća većina to odbijala. Upozorava da su tokom tog vremena oni koji su stekli enormno bogatstvo kriminalom „dobili dovoljno vremena da ga sakriju i zaštite od domaćih institucija“.
Zogović ističe da je zaštita Mila Đukanovića od krivičnog gonjenja glavni razlog što je DF nakon parlamentarnih izbora 2020. godine sprečen da bude deo izvršne vlasti. Iako je koalicija „Za budućnost Crne Gore“ osvojila 27 poslaničkih mandata, izvršnu vlast su dobili oni koji, izuzimajući Dritana Abazovića, nisu imali nijedan dan opozicionog staža u borbi protiv kriminala. Prema njegovim rečima, u cilju zaštite Đukanovića, oni koji su se borili za pravdu nisu dobili priliku da upravljaju Crnom Gorom.
Zogović takođe naglašava da krajnji cilj borbe protiv kriminala ne smeju biti spektakularna hapšenja, već povratak pokradenih milijardi građanima. On smatra da je udar na nelegalnu imovinu najefikasnije sredstvo u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, te da fokus mora biti na finansijskim istragama, oduzimanju imovine i transparentnom upravljanju tim sredstvima.
Provera imovine svih funkcionera, kako Zogović ističe, ne sme biti formalna, već mora biti realna. Smatra da je važno da se oduzimanjem imovine stvori pritisak na one koji su nelegalno stekli bogatstvo i da se tako osigura pravičnost i odgovornost u društvu. Ovaj zakon bi mogao značajno uticati na borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala u Crnoj Gori, a njegovo usvajanje bi moglo otvoriti put ka transparentnijem i pravednijem društvu.
Sve u svemu, predloženi zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom predstavlja važan korak u pravcu jačanja pravne države i povratka poverenja građana u institucije. Ukoliko se sprovede na pravi način, može doneti značajne promene u borbi protiv kriminala i korupcije u Crnoj Gori.
