Darko Milanović (50) iz Kragujevca, koji je više od četiri godine proveo na dijalizi zbog policističnih bubrega, nedavno je doživeo prekretnicu u svom životu. U niškom Univerzitetskom kliničkom centru izvršena je uspešna transplantacija bubrega, a novi organ počeo je da funkcioniše već posle dva dana. Ova transplantacija je posebno značajna jer je Darko pre nekoliko godina bio odbijen za transplantaciju zbog uvećanih bubrega i pomirio se s tim da će ostatak života provesti na dijalizi. Međutim, poziv iz Niša donosi novu nadu, a zajedno sa Darkovim bubregom, organ istog donora dobilo je još troje pacijenata, uključujući Bojana Zoranovića (34) iz Zemuna i blizance kojima su presađene rožnjače.
Darko je bio svestan težine svoje bolesti, s obzirom na to da je i njegov otac patio od iste dijagnoze. Prvi ozbiljniji simptomi počeli su 2021. godine kada je primetio alergijsku reakciju na rukama. Analize su pokazale povišene vrednosti uree i kreatinina, što ga je navelo da uđe u program dijalize. U pripremama za transplantaciju, saznao je da ne može da primi organ donora, što je dodatno pogoršalo njegovu situaciju, jer je morao da ograniči unos tečnosti. U januaru ove godine, na praznik Svetog Save, pozvan je na pregled u Niš, gde su lekari procenili da postoji mogućnost transplantacije.
Dr Branka Mitić, direktorka Klinike za nefrologiju, potvrdila je da su 27. januara obavljene dve kadaverične transplantacije bubrega zahvaljujući hrabroj odluci porodice donora. Ova situacija je znatno poboljšala Darkovu šansu za oporavak, a slični slučajevi su retki, s obzirom na to da prošle godine nije bilo nijedne kadaverične transplantacije.
Iako su ovakvi primeri pozitivni, stručnjaci upozoravaju da je svest o donorstvu organa u Srbiji i dalje nedovoljna. Na listi čekanja za transplantaciju bubrega trenutno se nalazi oko 700 pacijenata, dok je oko 5.000 ljudi u programu dijalize. U tom kontekstu, druga sedmica u martu proglašena je Nedeljom bubrega, kako bi se skrenula pažnja na problem bubrežnih bolesti.
Na globalnom nivou, više od 850 miliona ljudi pati od bubrežnih bolesti, a mnogi nisu ni svesni svog stanja jer bolest često ne pokazuje simptome sve do terminalne faze. Dr Mitić ističe da je odgovornost zdravstvenih radnika od ključnog značaja, jer rano otkrivanje može značajno usporiti progresiju bolesti. Posebno su ugroženi pacijenti sa hipertenzijom, dijabetesom tipa 2, stariji od 60 godina i oni sa bolestima koje mogu uzrokovati opstrukciju mokraćnih puteva.
S obzirom na to da je sve manje donatora, stručnjaci apeliraju na širu javnost da razume važnost donorstva organa. Transplantacija ne samo da produžava život pacijentima, već može imati značajan uticaj i na porodice donora, jer im omogućava da ostave trajni trag u životima drugih. U Srbiji se na presađivanje bubrega često čeka godinama, a kadaverične transplantacije ostaju retke, dok su žive donacije češće. Dr Mitić naglašava da je rano otkrivanje bolesti ključno za prevenciju težih posledica i potrebu za dijalizom ili transplantacijom.
Zdravstveni radnici pozivaju svaku osobu da prođe redovne preglede i testove, jer se rano otkrivanje može postići jednostavnim analizama urina. Postoje i terapije koje mogu usporiti progresiju bolesti i produžiti funkciju bubrega, čime se može značajno poboljšati kvalitet života pacijenata. Ova situacija takođe ukazuje na potrebu za boljim razumevanjem i većim angažovanjem društva oko problema bubrežnih bolesti i transplantacija.
