Broj zahteva za azil u Evropskoj uniji zabeležio je smanjenje od 17 odsto u prvoj polovini godine u poređenju sa istim periodom prethodne godine, što predstavlja najniži nivo u poslednjih pet godina, kako je danas saopštila Agencija EU za azil (EUAA). Prema informacijama objavljenim na zvaničnoj internet stranici EUAA, zemlje članice EU su u prvih šest meseci 2023. godine primile oko 332.000 zahteva za azil. Zanimljivo je da eskalacija sukoba na Bliskom istoku nije dovela do porasta broja zahteva, što su mnogi očekivali.
U analizi podnetih zahteva, navedeno je da je 39.000 državljana Avganistana podnelo zahteve za azil, što predstavlja smanjenje od 7% u odnosu na prethodnu godinu. Državljani Venecuele su podneli 33.000 zahteva, što je skoro trećina manje nego u prethodnom periodu, dok je broj zahteva iz Bangladeša porastao za 13% na 20.000.
Francuska je prednjačila sa 69.000 zahteva za azil, što čini jednu petinu svih zahteva u EU. Italija se nalazi na drugom mestu sa 66.000 zahteva, dok su Španija i Nemačka izjednačene sa po 55.000 zahteva. Zajedno, ove četiri zemlje su primile oko tri četvrtine svih zahteva za azil u Evropskoj uniji.
Grčka, koja se suočava sa velikim pritiscima zbog migracija, zabeležila je 23.000 zahteva za azil u prvoj polovini godine, što je najviše po glavi stanovnika, sa gotovo jednim zahtevom na svakih 400 stanovnika. Ovaj podatak ukazuje na ozbiljne izazove sa kojima se Grčka suočava kao jedna od glavnih ulaznih tačaka za migrante u EU.
U pogledu uspešnosti, stopa odobravanja azila u zemljama EU tokom prvih šest meseci iznosila je 31%. Ovaj podatak je od suštinskog značaja jer ukazuje na to koliko je teško dobiti azil u EU, posebno za osobe iz zemalja sa niskom stopom odobravanja. Prema novim evropskim pravilima koja su stupila na snagu u junu 2023. godine, podnosioci zahteva za azil iz zemalja u kojima je stopa odobravanja ispod 20% podložni su ubrzanom postupku. U tom slučaju, oni se suočavaju s brzim deportacijama u slučaju odbijanja njihovih zahteva.
Ova nova pravila su izazvala zabrinutost među organizacijama za ljudska prava, koje upozoravaju da bi mogla dodatno otežati situaciju za najugroženije migrante. Kritičari tvrde da bi ubrzani postupci mogli dovesti do nepravednog tretiranja zahteva i potencijalno izlagati ljude opasnostima u njihovim matičnim zemljama.
U svetlu ovih podataka, može se primetiti da se migracione politike u EU suočavaju sa velikim izazovima, a zemlje članice nastavljaju da se bore s pitanjima azila i integracije. U isto vreme, smanjenje broja zahteva može se tumačiti kao rezultat različitih faktora, uključujući promene u geopolitičkoj situaciji, ali i promene u zakonodavstvu koje teže da reguliraju migraciju.
U narednim mesecima, očekuje se da će se nastaviti rasprava o migracionim politikama u EU, kao i o načinima na koje se može unaprediti sistem azila kako bi se obezbedila pravednija i humanija zaštita za sve tražioce azila. Rešenja će morati da budu usmerena ka stvaranju održivih politika koje uzimaju u obzir kako bezbednost zemalja članica, tako i humanitarne potrebe migranata koji traže zaštitu i bolji život.
