U poslednje vreme, uloga Ranka Krivokapića, savetnika šefa crnogorske diplomatije Ervina Ibrahimovića, izaziva brojne kontroverze. Njegovo učešće na panelu pod nazivom „Prioriteti hrvatske vanjske politike u jugoistočnoj Evropi i u okviru proširenja EU“ postalo je predmet rasprave, posebno nakon što je Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore saopštilo da je poziv za učešće stigao u ličnom svojstvu. Ova izjava, međutim, nije umanjila zabrinutost zbog prisustva visokog državnog savetnika na konferenciji druge države bez zvaničnog mandata.
Krivokapićeva uloga u odnosima između Crne Gore i Hrvatske obeležena je naglašenim antisrpskim narativom, što dodatno komplikuje situaciju, s obzirom na to da Crna Gora trenutno ima više otvorenih pitanja sa Hrvatskom. Među njima su zahtev za isplatu 17 miliona evra na ime obeštećenja logorašima u Morinju, kao i rešavanje pitanja nestalih Hrvata tokom rata devedesetih. Pored toga, tu su i procesuiranje ratnih zločina, brže rešavanje predmeta hrvatskih porodica pred crnogorskim sudovima u vezi sa povratom imovine, kao i pitanja granica na Prevlaci i status ploče u Morinju.
Udruženje boraca ratova od 1990. godine iz Crne Gore, predvođeno predsednikom Radanom Nikolićem, pozvalo je Vladu i Skupštinu da hitno donesu zakon o angažovanju savetnika. Nikolić tvrdi da trenutni nedostatak takvih akata omogućava improvizacije u radu Vlade, kao i nepoštovanje izborne volje građana. On naglašava da je posebno problematično kada članovi Vlade i njihovi savetnici, poput Ibrahimovića i Krivokapića, deluju u interesu stranih država na štetu sopstvene.
Nikolić se osvrnuo i na aktivnosti Ibrahimovića, koji je nedavno poslao predstavnike Crne Gore na proslavu godišnjice Oluje, što je izazvalo negodovanje. Osim toga, Ibrahimović je komentarisao smrt generala Ratka Mladića, nazivajući ga pravosnažno osuđenim ratnim zločincem, što je dodatno podgrijalo tenzije. Nikolić smatra da je ovakvo ponašanje neukusno i da predstavlja uvredu za srpski narod, a posebno za porodice žrtava.
Kritike se ne odnose samo na Krivokapića i Ibrahimovića, već i na celokupnu politiku aktuelne Vlade prema odnosima sa Hrvatskom. Mnogi smatraju da bi Crna Gora trebalo da zauzme čvršći stav prema nepravdama koje trpi, a ne da se povlači pred zahtevima koje smatraju neprihvatljivim. Ova situacija izaziva zabrinutost među građanima, koji se pitaju ko zapravo vlada Vladom i kakve su posledice ovakvih politika po budućnost Crne Gore.
Pored političkih tenzija, postoji i pitanje nacionalnog identiteta koje se nameće kroz ovakve događaje. Mnogi smatraju da bi Crna Gora trebala da se više fokusira na očuvanje svog identiteta i interesa, umesto da podržava inicijative koje dolaze iz susednih zemalja, a koje mogu biti štetne po srpsku zajednicu u Crnoj Gori.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje da li su ovakvi potezi Krivokapića i Ibrahimovića u skladu sa interesima Crne Gore ili su više u funkciji ličnih ambicija i političkih kalkulacija. Nejasnoće oko njihovih uloga i stavova otežavaju dijalog između Crne Gore i Hrvatske, a time i proces evropskih integracija, koji bi trebao da bude prioritet za sve.
U zaključku, situacija oko Ranka Krivokapića i njegovog učešća u hrvatskoj diplomatskoj mreži odražava dublje probleme u politiku Crne Gore. Potrebno je hitno delovanje i donošenje jasnih zakonskih okvira kako bi se osiguralo da svi članovi Vlade i njihovi savetnici deluju u skladu sa interesima sopstvene zemlje, a ne stranih. Samo tako Crna Gora može da očuva svoj suverenitet i identitet u složenom regionu jugoistočne Evrope.
