Ratari u Srbiji suočavaju se sa teškim izazovima ove godine, jer je očekivana rodna godina preokrenuta zbog ekstremnih vremenskih uslova. Nakon početnog optimizma, vreli talas je izazvao ozbiljne štete na kukuruzu, što može rezultirati prinosima koji su pet puta manji od očekivanih. Poljoprivrednici sada strahuju da će u najboljem slučaju moći da ubere između tri i četiri tone po hektaru, dok su prvobitne procene bile da bi mogli da dobiju čak 15 tona.
Jovica Jakšić, predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije, ističe da su početne vremenske prilike bile izuzetno povoljne za ratarstvo. Ipak, naglo povećanje temperature i dug period bez padavina doveli su do ozbiljnog stresa za biljke. „Kukuruz je počeo da ogoreva, koren je oboren i klipovi su suvi. Ako ne padne kiša u narednih nekoliko dana, situacija će biti katastrofalna“, rekao je Jakšić.
Poljoprivrednici su svesni da će prinosi biti znatno ispod očekivanih, a mnogi su već počeli sa siliranjem kukuruza kako bi spasili bar deo prinosa za stočne potrebe. „Pojedini su već počeli da spasavaju štamogu, barem za stočne potrebe, pa siliraju klipove mesec dana ranije“, dodaje Jakšić.
Miroslav Matković iz Subotice ukazuje na dodatne probleme sa kojima se suočavaju uzgajivači kukuruza. On ističe da postoje velike zalihe iz prošlih sezona koje otežavaju prodaju novog roda. „Otkupljivači više ne kupuju rod od 2024. godine, ne treba im. Za novi rod još nisu ni planirali cenu“, kaže Matković.
Prema njegovim rečima, stanje na njivama pre mesec dana bilo je zadovoljavajuće, ali se situacija drastično promenila. „Na nekim parcelama klipova nema, jer više od 40 dana nije bilo ni kapi kiše. Navodnjavanje više ne pomaže, jer hladna voda na pregrejanu biljku deluje kao dodatni stres“, objašnjava on.
Ratari se suočavaju i sa problemom niske otkupne cene. Jakšić naglašava da je teško precizno govoriti o ceni, ali se pominje da bi mogla biti oko 20 dinara po kilogramu. Takođe, s obzirom na sušu i nisku vodostaj reke Dunav, teškoće se dodatno povećavaju jer barže ne plove, što otežava prodaju.
Ratari su saglasni da su prepušteni sami sebi, jer ni ove godine nije proglašena elementarna nepogoda suše. Mnogi smatraju da subvencije koje država nudi neće biti od pomoći. „Taj novac je infuzija da bi preživeli do naredne setve, ali ne pokriva ulaganja“, ističe Jakšić.
Vreme koje je proteklo bez padavina i ekstremne temperature ostavljaju ozbiljne posledice na poljoprivrednu proizvodnju. Ratarstvo u Srbiji se suočava sa izazovima koji su posledica klimatskih promena, a poljoprivrednici strahuju da će se ovakvi problemi ponavljati u budućnosti.
Uloga države u ovakvim situacijama je ključna, a mnogi poljoprivrednici očekuju da će vlasti konačno reagovati i obezbediti pomoć koja će im omogućiti da prežive ovu tešku sezonu. S obzirom na trenutne okolnosti, ratari su u potrazi za rešenjima i strategijama koje će im pomoći da se prilagode novim uslovima i minimiziraju gubitke.
U svetlu svega ovoga, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati u narednim mesecima i da li će padavine konačno doći na vreme da spasu ovu sezonu.
