Olujno nevreme, praćeno intenzivnim gradom, pogodilo je širok pojas subotičkog atara, ostavljajući za sobom razorne posledice za poljoprivredu. Prema prvim procenama, više od 10.000 hektara poljoprivrednih površina pretrpelo je štetu, a na čak trećini tih parcela šteta je totalna. Najveće posledice oluje osetili su Gornji Tavankut, Mišićevo, Kaponja i Đurđin, gde su ratarski usevi, voćnjaci i povrtnjaci stradali u velikim razmerama.
Direktor Poljoprivredne stručne službe, Damir Varga, naglašava da su štete na oko 3.000 hektara između 70 i 100 procenata, dok su ostale njive pretrpele gubitke od 10 do 50 procenata. „Najviše je stradala uljana repica, koja je inače najosetljivija kultura. Na velikim delovima atara nije ostalo ni zrno žita i ječma. Kod suncokreta su stabljike prelomljene, a buton je otkinut. Šećerna repa je ostala bez lista, ali će se ona uz adekvatnu zaštitu i primenu odgovarajućih stimulativnih sredstava ipak oporaviti. Naravno, to će se odraziti na prinos,“ istakao je Varga.
Poljoprivrednicima se postavlja ključno pitanje – šta učiniti sa uništenim parcelama? „Kod kukuruza i suncokreta još ima smisla da se izvrši presejavanje, jer tu nema mase još uvek, za razliku od uljane repice i strnih žita,“ dodaje Varga.
U svetlu ovih događaja, Ministarstvo poljoprivrede je najavilo mere investicione podrške koje obezbeđuju sredstva za nabavku i postavljanje protivgradnih mreža. Podsticaji iznose od 50 do 65 procenata prihvatljivih troškova investicije, u zavisnosti od područja i uslova konkursa. Međutim, jedina mera za ublažavanje štete ostaje osiguranje useva, koje mnogi poljoprivrednici ne poštuju.
Miroslav Kiš, poljoprivrednik iz Subotice, otvoreno izražava zabrinutost: „Svi se hvatamo za glavu. Oni čiji su usevi osigurani još i mogu da se nadaju nekom obeštećenju, dok ostali ne znam šta će. Svako nevreme, pa i ovo, prolongira žetvu koja nam je bila na pragu. Prinosi će svakako biti smanjeni, a tu je i cena koja je do kraja neizvesna.“
Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede podsećaju da država obezbeđuje podsticaje za osiguranje poljoprivredne proizvodnje u iznosu od 40 do 60 procenata vrednosti premije osiguranja, dok u pojedinim područjima sa izraženijim rizicima podrška može dostići i do 70 procenata vrednosti premije. Pored toga, mnoge lokalne samouprave sprovode sopstvene programe podrške i dodatno sufinansiraju polise osiguranja, tako da u pojedinim sredinama ukupan nivo podrške dostiže i do 100 procenata vrednosti premije.
Prema rečima stručnjaka, u ovakvim situacijama ključno je brzo reagovati kako bi se umanjili gubici. Poljoprivrednici se suočavaju sa izazovima koji zahtevaju hitna rešenja i podršku, a očigledno je da je potreba za osiguranjem useva postala još važnija nego pre.
U zaključku, olujno nevreme je ostavilo duboke posledice na poljoprivredu u subotičkom ataru, a poljoprivrednici se suočavaju sa teškim odlukama u borbi za opstanak svojih useva. U ovakvim trenucima, podrška države i lokalnih samouprava može biti ključna u procesu oporavka, ali je i dalje neophodno povećati svest o značaju osiguranja poljoprivrednih useva kako bi se ublažile posledice budućih nepogoda.
