Kako se bliže parlamentarni izbori, pitanje biračkog spiska ponovo postaje jedno od „vrućih tema“ crnogorske političke scene. Ministar unutrašnjih poslova Danilo Šaranović je naglasio važnost ažurnosti biračkog spiska i da radna grupa već radi na kontroli te evidencije. Problematika se dodatno komplikuje činjenicom da gotovo 15.000 građana nije zamenilo ličnu kartu od 2008. godine, dok je do septembra prošle godine taj broj premašivao 48.000.
Analizom biračkog spiska na dan 31. oktobar 2023. godine utvrđeno je da je na spisku upisano 543.380 punoletnih lica. Međutim, popis stanovništva pokazuje da u Crnoj Gori živi 494.937 punoletnih lica sa prebivalištem. Ovo neslaganje iznosi više od 48.000 lica, a većina tog broja su oni koji su se odselili iz Crne Gore, najčešće u zemlje zapadne Evrope ili Sjedinjene Američke Države, ali nisu odjavili svoje prebivalište.
Šaranović je ukazao na to da je posebno važno obratiti pažnju na grupu od 14.979 građana koji do danas nisu promenili ličnu kartu. Za skoro 11.000 njih nije bilo moguće uručenje poziva da zamene ličnu kartu, što dodatno komplikuje situaciju.
Državni sekretar u MUP-u, Novica Obradović, ističe da je neophodno da predložene izmene zakona omoguće svim crnogorskim državljanima ostvarivanje prava u punom kapacitetu. On naglašava da građani koji privremeno borave van Crne Gore zbog različitih razloga, kao što su lečenje, zaposlenje ili školovanje, treba da ostanu upisani u registar prebivališta i boravišta.
MUP Crne Gore je pripremio nacrt izmena zakona o registrima prebivališta i boravišta koji predviđa brisanje iz registra prebivališta onih lica za koja se opravdano sumnja da ne žive u Crnoj Gori. Iz MUP-a apeluju na sve koji napuštaju zemlju duže od 90 dana da odjave prebivalište, ali naglašavaju da izmene neće uticati na status crnogorskog državljanstva, čime se umanjuje zabrinutost građana koji žive u inostranstvu.
U međuvremenu, iz Albanskog foruma su reagovali na predložene izmene, ističući potrebu da se zaštite prava njihovih sunarodnika koji su privremeno van Crne Gore kako ne bi izgubili pravo glasa. Predstavnici albanske manjine, poput poslanika Nikole Camaja, naglašavaju važnost održavanja veza sa Crnom Gorom, posebno za one koji imaju poreklo iz zemlje i koji su i dalje državljani.
Građanski pokret URA se takođe oglasio, ukazujući na to da zakon ne sme diskriminisati bilo koga i da mora važiti jednako za sve. Poslanik URA, Miloš Konatar, naglašava potrebu za fer izbornim uslovima kako rezultati izbora ne bi bili dovedeni u pitanje.
Pitanje biračkog spiska i registracije prebivališta postaje ključno pitanje pred nadolazeće parlamentarne izbore, a kako se situacija razvija, mnogi se pitaju kako će se ovi problemi rešiti. Ažuriranje biračkog spiska i regulisanje statusa građana koji žive van Crne Gore postaju imperativ za održavanje demokratskog procesa i pravičnih izbora.
U tom kontekstu, važno je da svi relevantni akteri, kako vlasti, tako i predstavnici manjina i građanskih pokreta, rade zajedno na pronalaženju rešenja koja će obezbediti fer i transparentne izbore. Samo uz zajednički trud i posvećenost može se osigurati da svi građani, bez obzira na mesto prebivališta, mogu da ostvare svoja prava i obaveze kao građani Crne Gore.
