Za mnoge ljubitelje posmatranja ptica, uočavanje vrste van njenog uobičajenog staništa predstavlja pravi doživlja. Takvi momenti neretko dospevaju i na naslovne strane medije, izazivajući veliko oduševljenje u javnosti. Međutim, nova pretnja mogla bi da naruši pouzdanost ovakvih otkrića – slike generisane ili izmenjene pomoću veštačke inteligencije. Naučnici pozivaju fotografe i posmatrače ptica da ograniče korišćenje alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji prilikom obrade fotografija, strahujući da bi takve izmene mogle da naruše kredibilitet platformi za građansku nauku, kao što su iNaturalist i Macaulay Library, koje istraživači redovno koriste za praćenje rasprostranjenosti biljnih i životinjskih vrsta.
Nagla ekspanzija generativne veštačke inteligencije dovela je do porasta broja lažnih i digitalno ulepšanih fotografija retkih ptica na forumima posvećenim fotografiji divljih životinja. Korisnici sada mogu, za svega nekoliko sekundi, da naprave uverljivu lažnu fotografiju ili da od veštačke inteligencije zatraže da ukloni granu ili list koji zaklanjaju pticu. Ipak, takve intervencije mogu nenamerno da izmene i druge delove fotografije, što dodatno komplikuje situaciju.
U komentaru objavljenom u naučnom časopisu Nature, istraživači upozoravaju da su na popularnim bazama podataka za beleženje vrsta već pronađene stotine lažnih fotografija. Dodaju da je stvarni obim problema verovatno mnogo veći jer mnoge sporne slike mogu ostati neotkrivene i tako ugroziti kvalitet podataka koje prikupljaju građani. Ekolog Aleksander Lis sa Univerziteta Mančester Metropolitan, jedan od autora rada objavljenog u časopisu Nature, naglašava kako je na društvenim mrežama, poput Fejsbuka, ogroman broj fotografija divljih životinja zapravo generisan pomoću veštačke inteligencije.
Prema Lisovim rečima, potpuno izmišljene fotografije su i dalje retke i uglavnom ih nije teško prepoznati. Mnogi će sumnjati u verodostojnost slike koja prikazuje, na primer, tukana u Sibiru. Veći problem predstavljaju fotografije koje su „ulepšane“ pomoću veštačke inteligencije, jer algoritmi mogu dodati detalje karakteristične za drugu vrstu ptice, čime dolazi do pogrešne identifikacije. Lis navodi primer navodnog viđenja crvenokrilog kosa u centralnom Brazilu, gde je ta vrsta prirodno prisutna u Severnoj Americi i nikada ranije nije zabeležena u tom delu Brazila. Ispostavilo se da je na fotografiji zapravo bila ptica vuga, ali je fotograf, koristeći veštačku inteligenciju, izmenio fotografiju i dodao karakteristike crvenokrilog kosa.
Fotografi divljih životinja često teže savršenoj fotografiji, ali postoji opasnost da takve AI izmene kasnije izazovu ozbiljne probleme kada se fotografije koriste u naučne svrhe, upozorava Lis. Organizacije koje se oslanjaju na građansku nauku tek pokušavaju da utvrde razmere ovog problema. Na platformi iNaturalist, društvenoj mreži na kojoj ljubitelji prirode prijavljuju opažanja biljaka i životinja, svega oko 1.400 od više od 610 miliona fotografija označeno je kao sadržaj koji uključuje veštačku inteligenciju.
Podaci koje prikupljaju građani već su doprineli desetinama naučnih otkrića, od praćenja pomeranja biljnih i životinjskih vrsta usled klimatskih promena do otkrivanja novih obrazaca ponašanja u prirodi. Toni Ivane, direktor za podršku zajednici na platformi iNaturalist i jedan od autora rada u časopisu Nature, ističe da većina spornih slučajeva verovatno nije nastala iz loše namere, ali apeluje na korisnike da budu oprezni.
Na platformama poput iNaturalist obični ljudi objavljuju informacije koje naučnici nikada ne bi mogli da prikupe u tolikom obimu. Takvi podaci predstavljaju svojevrsni senzor promena koje se dešavaju na Zemlji u realnom vremenu. Što bolje znamo gde se vrste nalaze, to ćemo donositi kvalitetnije odluke o njihovoj zaštiti. Ali ti podaci moraju biti tačni, naglašava Ivane, čime se poziva na veću odgovornost među korisnicima prilikom korišćenja veštačke inteligencije u obradi fotografija.
