Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta (Afet) usvojio je danas izveštaj o Srbiji za 2025. godinu, koji je pripremio izvestilac EP za Srbiju, Tonino Picula. Izveštaj je dobio 51 glas za, 14 protiv i 10 uzdržanih, a predstavlja kritički pregled trenutne situacije u Srbiji i napretka zemlje ka članstvu u Evropskoj uniji.
Picula je u izveštaju istakao da je Srbija postigla određeni nivo pripreme, ali da su osnovne obaveze koje se odnose na otvaranje Klastera 3 uglavnom neispunjene. Iako se Srbija izjasnila da je članstvo u EU njen strateški cilj, obaveze često nisu ispunjene u praksi. Picula je pozvao na opipljivo pokazivanje posvećenosti vrednostima i standardima EU.
Izveštaj naglašava strateški značaj Zapadnog Balkana za bezbednost i stabilnost EU i ističe da Srbija, zbog svoje veličine i geopolitičkog položaja, ima direktan uticaj na stabilnost regiona. Picula je ponovio zahtev da se Srbija uskladi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, posebno u vezi sa restriktivnim merama protiv Rusije.
Izveštaj ukazuje na bliske veze Srbije sa Rusijom, kao i na investicije iz Kine, dok se izražava zabrinutost zbog vojnog jačanja Srbije i sve neprijateljskije retorike prema susedima. Srbija je pozvana da potpuno primeni preporuke ODIHR-a o izbornom procesu i hitno revidira amandmane pravosudnih zakona usvojene u januaru.
Picula je ukazao na ograničen napredak Srbije u ispunjavanju kriterijuma za članstvo u EU u mnogim pregovaračkim poglavljima. Pregovori o pristupanju bi trebalo da napreduju tek kada se Srbija uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i pokaže merljiv napredak u oblasti vladavine prava, slobodnih i poštenih izbora, kao i borbe protiv korupcije.
Izveštaj pozdravlja usvajanje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije za period 2024-2026 i poziva srpske vlasti da se drže preporuka Saveta za borbu protiv korupcije. Takođe, naglašava se potreba za primenom zakona o jedinstvenom biračkom spisku i punom saradnjom relevantnih institucija.
Osuđuje se pritisak na nezavisne medije i delovanje proruskih medija, kao što su RT Balkan i Sputnjik Srbija, koji šire dezinformacije. Picula je istakao da Srpska regulatorna agencija za elektronske medije (REM) nije u stanju da funkcioniše zbog političkog mešanja, što se odražava na njen rad i legitimitet.
U izveštaju se odbacuju tvrdnje srpskih zvaničnika o navodnom umešanju EU u studentske proteste i širenju teorija zavere o događajima u Novom Sadu. Takođe, ponavlja se podrška pravu građana na slobodno izražavanje i osuđuje policijska represija tokom protesta.
Evropska komisija se kritikuje zbog „popustljivog pristupa“ prema Srbiji u kontekstu nazadovanja u oblasti vladavine prava i demokratije, a predlaže se obustava isplate sredstava Srbiji iz Programa reformi i rasta za Zapadni Balkan. Picula je izrazio zabrinutost zbog obrazovnih politika i pozvao na poštovanje prava manjina.
U delu izveštaja posvećenom Kosovu i Metohiji, naglašava se potreba za saradnjom Beograda i Prištine i sprovođenje sporazuma postignutih u dijalogu. Podseća se da je podrška iz Plana reformi uslovljena poštovanjem demokratskih mehanizama i ljudskih prava.
Izveštaj takođe pozdravlja početak prekograničnih transakcija u evrima putem SEPA sistema i ukazuje na nedavne blokade na granicama koje ugrožavaju ekonomiju regiona. Picula je naglasio da je napredak na putu ka EU zasnovan na zaslugama i uslovljen poštovanjem vrednosti EU, uključujući demokratiju, vladavinu prava i ljudska prava.
Ovaj dokument, koji nije pravno obavezujući, očekuje se da bude usvojen u Evropskom parlamentu početkom jula, nakon što je primljen 501 amandman.
