Ukrajinski poljoprivredni proizvodi imaju relativno mali udeo na tržištu Evropske unije, ali su postali značajno političko pitanje zbog strahova farmera da bi eventualni ulazak Ukrajine u EU mogao da promeni raspodelu novca iz Zajedničke poljoprivredne politike. Iako čine manje od sedam procenata uvoza hrane u EU, ukrajinski proizvodi su izazvali proteste poljoprivrednika u Poljskoj, Slovačkoj i Mađarskoj, što ukazuje na dublje pitanje o uticaju Ukrajine na raspodelu subvencija unutar Unije.
Ukrajina je ključno tržište za EU, s obzirom na to da se oko polovine njenog ukupnog poljoprivrednog izvoza plasira na ovo tržište. Prema zameniku ministra ekonomije, životne sredine i poljoprivrede Ukrajine, Tarasu Visockom, poljoprivreda čini više od 50 posto ukupnog ukrajinskog izvoza, a u nekim kvartalima taj udeo može dostići i 62 posto. Ipak, za EU su ukrajinski proizvodi samo mali deo znatno većeg tržišta hrane, gde su podaci Evropske komisije pokazali da je udeo ukrajinske robe u ukupnoj potrošnji Unije ispod pet posto.
U 2025. godini, ukupan izvoz ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda opao je za devet posto, dostigavši 22,7 milijardi dolara, a najveći uzrok pada su smanjene isporuke ka EU usled novog režima kvota. Ova situacija je dodatno otežana blokadom Crnog mora i ratom, zbog čega su u 2022. godini suspendovane carine i kvote na ukrajinske poljoprivredne proizvode. Međutim, žito koje je trebalo da bude u tranzitu prema svetskim tržištima često je ostajalo u pograničnim zemljama EU, što je dovodilo do pada lokalnih cena i protesta poljoprivrednika tokom tri godine.
Nakon što su mere autonomne trgovine ukinute u junu 2025. godine, novi dogovor između Brisela i Kijeva vratio je ukrajinski izvoz u sistem kvota, uz mogućnost aktiviranja zaštitnih mehanizama u slučaju ozbiljnih poremećaja na tržištu. Visocki naglašava da je ova tema više politička nego ekonomska, ističući da Ukrajina teži saradnji, a ne konkurenciji.
Ipak, strahovi evropskih proizvođača ostaju prisutni, posebno kada je reč o potencijalnim promenama u subvencijama ukoliko Ukrajina postane članica EU. Pre rata, Ukrajina je imala 41,3 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, što je više od bilo koje pojedinačne članice EU, dok su Francuska i Španija imale značajno manje površine. Zbog ruske okupacije, korisne površine u Ukrajini su smanjene na oko 24,5 miliona hektara, a Visocki smatra da se u evropskim diskusijama često koriste predratni podaci, što može dovesti do preuveličavanja trenutnog poljoprivrednog potencijala Ukrajine.
Zabrinutost u EU dodatno pojačava struktura ukrajinske poljoprivrede, gde veliki agroholdinzi imaju dominantnu ulogu u izvoznom sektoru. Ovo stvara sumnje među evropskim udruženjima poljoprivrednika, koja se plaše da bi to moglo uticati na raspodelu sredstava iz Zajedničke poljoprivredne politike. Očekuje se da će naredni pregovori biti oblikovani više političkim pritiscima iz zemalja poput Poljske, Slovačke i Mađarske, nego samim tržišnim podacima.
Trgovinski sporazum koji je postignut u poslednje vreme doneo je određeno smanjenje nezadovoljstva povodom uvoza, ali nije razjasnio koliko bi poljoprivrednici u trenutnim članicama mogli izgubiti ako Ukrajina jednog dana postane deo EU. Kako situacija napreduje, očigledno je da će politički aspekti imati ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti trgovinskih odnosa između Ukrajine i Evropske unije.
