U Paraćinu, udruženje „Balkanika“ postalo je simbol očuvanja starih zanata i njihove savremene interpretacije. U samo tri godine postojanja, „Balkanika“ je kroz različite projekte i radionice oživela običaj predenja i tehnike necanja, koje su danas gotovo zaboravljene. Najnoviji projekat, pod nazivom „Pafta – spona prošlosti i budućnosti“, dobijen je uz podršku Ministarstva kulture, a rezultirao je stvaranjem veličanstvenih, unikatnih ručnih radova od bakra, oblikovanih vatrom i čekićem.
Pafta, dekorativna metalna kopča za ženski pojas, nosila se na Balkanu tokom osmanskog perioda, najviše između 18. i 20. veka. Ova reč je persijskog porekla, a u Srbiji je pafta bila neizostavan deo ženske gradske nošnje tog vremena, simbolizujući status i bogatstvo. Tatjana Tubica, osnivač „Balkanike“ i renomirana konzervatorka tekstila, prvi put je videla pafte u muzejima, gde su je fascinirali njihovi bogato ukrašeni oblici.
„Žene su nosile pafte kao kopče na tkanicama, a one su se izrađivale uglavnom od srebra ili bakra, često posrebrenog, u zavisnosti od statusa porodice. One su služile kao statusni simbol i bogato su se ukrašavale poludragim kamenjem. Što je pafta bila veća, to je više bogatstvo predstavljala, pa su često bile glomazne i teške“, objašnjava Tubica.
Tatjana je skoro dve godine razmišljala o paftama pre nego što je njihovu izradu uključila u projekat. Njena ideja bila je da pafta koju napravi „Balkanika“ prevaziđe tradicionalnu nošnju i postane savremeni modni detalj. Ovaj iskorak predstavljao je novinu za udruženje, koje se do tada bavilo pretežno tekstilom, a sada se upustilo u obradu metala.
U procesu izrade svake pafte, strpljivo se obrađuje svaki deo, od oblikovanja i sastavljanja do iskucavanja lima, a završna obrada uključuje i patiniranje koje daje izgled starog metala. Svaka pafta je jedinstvena, rađena do perfekcije, a u svaki detalj utkano je vreme, pažnja i ljubav prema starim zanatima.
Udruženje „Balkanika“ okuplja entuzijaste različitih profesija, što je rezultiralo uspehom projekta. Pafta je, po uzoru na kulturno nasleđe, dizajnirana od strane Dragane Tošić, profesorke likovne kulture, dok je ručno izrađivao mašinski inženjer Zoran Jović.
Iako je primarna delatnost „Balkanike“ restauracija i konzervacija kulturne baštine, udruženje aktivno radi na očuvanju starih zanata kroz promociju i predstavljanje tehnika ručnog rada koje su zaboravljene. Tatjana Tubica ističe da je uz industrijsku proizvodnju izgubljena „duša“ proizvoda i originalnost.
„Napravili smo deset metalnih i deset tekstilnih pafti, koje su izuzetno atraktivne, iako formalno nisu pafte. Tekstilne pojaseve smo heklali kao dodatak ovom projektu, kako bismo promovisali pojasni ukras. Nažalost, ručni rad u Srbiji ne uživa veliko poštovanje i često se minimizuje njegova vrednost, kao i uloženo vreme i trud. Uz bakarne pafte, heklali smo i pojaseve kako bismo pokazali da savremeni ručni rad može imati prizvuk tradicije i romantičnu notu“, dodaje Tubica.
Ovaj projekat ne samo da doprinosi očuvanju kulturne baštine, već i podstiče kreativnost i inovativnost u pristupu starim zanatima. Udruženje „Balkanika“ postavlja temelje za buduće generacije, pokazujući da tradicija može biti inspiracija i u savremenom svetu, a stari zanati mogu pronaći svoje mesto u modernoj modi.
