Andrija Mandić, predsednik Skupštine Crne Gore, najavio je obeležavanje Dana sećanja na žrtve genocida u logorima Jasenovac, Mauthauzen i Dahau. Ova najava je usledila nakon što je vladajuća većina u junu 2024. godine usvojila rezoluciju o Jasenovcu, što je izazvalo tenzije između Crne Gore i Hrvatske. Hrvatska je uzvratila blokiranjem zatvaranja poglavlja sa EU, što je izazvalo bes među hrvatskim političarima.
Adrijan Vuksanović, poslanik u crnogorskom parlamentu i lider Hrvatske građanske inicijative, izjavio je da je osuda ustaškog režima NDH nužna, ali da oni koji se politički identifikuju sa četničkim nasleđem nemaju pravo da govore o Jasenovcu. Vuksanović smatra da obeležavanje stradanja u Jasenovcu koriste politički krugovi bliski Vučiću kako bi produbili podele i zaoštrili odnose između Crne Gore i Hrvatske, posebno u trenutku kada Crna Gora teži pristupanju EU. On je istakao da takva politika ne gradi mostove, već kopa rovove.
Reagovao je i hrvatski ministar spoljnih poslova Goran Grlić Radman, koji je više puta kritikovao Crnu Goru zbog navodnih ratnih zločina u prihvatnom centru Morinj. On je ukazao na to da Crna Gora mora da se suoči sa svojom prošlošću i da dokaže svoju posvećenost članstvu u EU. Grlić Radman je naveo da oni koji negiraju genocid u Srebrenici nemaju pravo da govore o Jasenovcu.
Jovan Vučurović iz Mandićeve Nove srpske demokratije komentarisao je Grlićeve izjave, rekavši da bi bilo bolje da se priključi sećanju na genocid ili da jednostavno ućuti. On je naglasio da neki političari iz Hrvatske, koji se protive obeležavanju genocida, čine medveđu uslugu procrnogorskim i proevropskim snagama. Vučurović je istakao da je važno da se izbegnu političke tenzije i da se doprinosi izgradnji normalnijih odnosa.
Hrvatski političari su izrazili zabrinutost zbog odluke Crne Gore da obeleži ovaj dan, smatrajući da to nije u njenom interesu. Gordan Jandroković, šef hrvatskog Sabora, izjavio je da iza ovih događaja stoje elementi velikosrpske politike, naglašavajući da je način na koji je došlo do usvajanja rezolucije iritantan za Hrvatsku.
Obeležavanje Dana sećanja na žrtve genocida u Jasenovcu planirano je da se održi u velikoj dvorani Muzičkog centra u Podgorici, uz učešće dirigenta i kompozitora Aleksandra Sedlara, Simfonijskog orkestra, ženskog hora i solista. Ovaj događaj ima za cilj da prizove sećanje na žrtve i doprinese razumevanju mračnih aspekata prošlosti.
U ovom kontekstu, važno je naglasiti da se odnosi između Crne Gore i Hrvatske i dalje komplikuju, a političke tenzije postaju sve izraženije. Dok Crna Gora nastoji da se suoči sa svojom prošlošću i obeleži žrtve, reakcije iz Hrvatske sugerišu da će i dalje biti izazova u izgradnji dobrosusedskih odnosa.
U svetlu ovih događaja, važno je da se političari iz obe zemlje fokusiraju na izgradnju međusobnog poverenja i razumevanja, umesto da produbljuju podele. Sećanje na žrtve genocida je prilika za refleksiju i pomirenje, a ne za dalju eskalaciju tenzija. Samo kroz iskren dijalog i razumevanje mračne prošlosti, Crna Gora i Hrvatska mogu raditi na izgradnji stabilnije i mirnije budućnosti.
