Direktor Međunarodne agencije za energetiku (IEA) Fatih Birol upozorio je da bi evropske zemlje napravile „veliku grešku“ ukoliko bi ublažile sankcije ruskom energetskom sektoru. Ocenio je da bi „kucanje na vrata Rusije“ predstavljalo ponavljanje ranijih propusta. Njegovo upozorenje dolazi u trenutku kada Evropsku uniju potresa novi energetski šok izazvan zatvaranjem Ormuskog moreuza, što je dovelo do velike energetske bezbednosne krize.
Trenutno, Evropska unija razmatra mere za ublažavanje pritiska rasta cena na države članice nakon krize u Ormuskom moreuzu, koji predstavlja ključnu pomorsku rutu za petinu svetskih zaliha nafte. Režim u Teheranu je praktično zatvorio prolaz, što je dodatno pogoršalo situaciju. Prema procenama Evropske komisije, nestabilnost na Bliskom istoku doprinela je rastu cena nafte od 65 odsto, dok su cene gasa više nego udvostručene. Ipak, Brisel je odbacio mogućnost ublažavanja sankcija ruskoj energiji, čak i preko trećih zemalja.
Birol je podržao stav Evropske unije, naglašavajući da bi „kucanje na vrata Rusije bila velika greška“. Njegova izjava dolazi nakon objave velikog izveštaja IEA koji upozorava na „najveću energetsku bezbednosnu krizu sa kojom se svet ikada suočio“. On je istakao da je Evropa 2022. godine platila cenu svoje prevelike zavisnosti od ruskih energenata te da bi ponavljanje istih grešaka bilo nedopustivo. Umesto toga, Birol je pozvao na razmatranje drugih opcija koje su sigurnije sa aspekta energetike, spoljne politike i odbrane.
Sjedinjene Američke Države su ranije ovog meseca saopštile da će produžiti 30-dnevno izuzeće od sankcija za rusku naftu koja se transportuje morem, kako bi pomogle najsiromašnijim zemljama da izbegnu dodatni rast troškova energije. Velika Britanija je takođe ublažila ograničenja na uvoz ruskog avionskog goriva i dizela prerađenog u drugim zemljama, ali je naglasila da to ne predstavlja ublažavanje ključnih sankcija.
Evropska unija je, ipak, odbila da ublaži bilo koju meru, smatrajući da bi finansiranje Moskve kroz energetiku, bilo direktno ili indirektno, samo produžilo rat protiv Ukrajine. Evropski komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis isključio je mogućnost izuzeća, nazvavši to strateškom odlukom iz bezbednosne perspektive. Ipak, rast troškova energije izaziva tenzije među državama članicama. Italijanska premijerka Đorđa Meloni je nedavno uputila pismo Evropskoj komisiji, ukazujući na to da je energetska kriza podjednako važna kao i odbrana, te da EU mora tako da je tretira.
Međunarodna agencija za energetiku je u svom izveštaju upozorila da bi poremećaji uzrokovani zatvaranjem Ormuskog moreuza mogli nadmašiti posledice naftne krize iz sedamdesetih godina prošlog veka. IEA predviđa intenzivnije napore za diverzifikaciju energetskog uvoza. U godišnjem izveštaju „World Energy Investment“, IEA procenjuje da će globalna ulaganja u energetiku ove godine dostići 3,4 biliona dolara, od čega će oko 2,2 biliona dolara biti usmereno na elektroenergetske mreže, skladištenje energije, goriva sa niskim emisijama, nuklearnu energiju i obnovljive izvore.
Oko 1,2 biliona dolara biće namenjeno nafti, prirodnom gasu i uglju. Birol je ocenio da će trenutna kriza dugoročno uticati na Evropu, naglašavajući povezanost ekonomske i energetske bezbednosti. Prvi šok za EU bila je gasna kriza izazvana ruskom invazijom na Ukrajinu, dok je rat u Iranu dodatno pojačao potrebu za preispitivanjem dugoročne strategije.
Birol je zaključio da će evropska konkurentnost i suverenitet u velikoj meri zavisiti od energetske strategije. On smatra da je budućnost evropske energetike elektrifikacija, uz naglasak na važnost nuklearne energije tokom tranzicije sa fosilnih goriva. „Evropa mora donositi ispravne energetske odluke, jer je to u samom srcu suvereniteta kontinenta“, poručio je Birol.
