Izložbom „Kultura pamćenja: Fotografije – zločinačka akcija ‘Oluja’“ i tribinom održanom u Velikoj većnici, u Subotici je obeležena 31. godišnjica stradanja srpskog naroda tokom akcije „Oluja“. Ovaj događaj okupio je veliki broj posetilaca, među kojima su bili predstavnici lokalne vlasti, istoričari, kao i članovi srpskih udruženja.
Gradonačelnik Stevan Bakić otvorio je manifestaciju snažnim rečima o stradanjima koja su doživela srpska populacija tokom „Oluje“. On je istakao kako je to bio dan kada su hiljade ljudi napustile svoje domove, a njihove kuće ostale prazne. Prema njegovim rečima, proterano je oko 250.000 Srba, a stradalo je oko 2.500 ljudi, dok se za još toliko traga. „Ovo je najveće etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata“, rekao je Bakić, naglašavajući da je reč o gnusnom činu nad nemoćnim narodom.
Bakić je podsetio na važnost sećanja na žrtve, naglašavajući da je obaveza svakog Srbina da čuva sećanje na ove događaje i prenosi ga budućim generacijama. „Možemo li ovo da ispričamo svojoj deci? Moramo!“, poručio je gradonačelnik.
Istoričar Petar Đurđev održao je predavanje na temu događaja koji su prethodili „Oluji“, kao i samoj akciji. On je ukazao na težak zadatak objašnjavanja složenih istorijskih okolnosti koje su dovele do tog tragičnog avgusta 1995. godine. „Cilj ovog predavanja jeste da odamo dužno poštovanje žrtvama, da jasno utvrdimo ko su zločinci i da objasnimo genezu ovog masovnog ratnog zločina“, istakao je Đurđev.
Ove aktivnosti organizovali su Savez srpskih udruženja Severnobačkog okruga i Fondacija „Svetozar Miletić“. Miroslav Karan, predsednik Saveza srpskih udruženja, naglasio je značaj kolektivnog sećanja. „Dok god postoji ijedan Srbin koji živi, radi i može da govori, postoji i obaveza da se ovo sećanje prenosi“, rekao je Karan. On je dodao da je nakon 4. avgusta 1995. godine, veliki broj Krajišnika i izbeglica stigao u Suboticu, procenjujući da je gotovo 10.000 ljudi naselilo ovaj grad.
Fondacija „Svetozar Miletić“ drugu godinu zaredom učestvuje u obeležavanju „Oluje“. Njihov cilj je da mladima približe dešavanja iz 1995. godine kako bi oni mogli da vide kako su izgledali ti teški dani. Ljubica Bertović, predstavnica Fondacije, objasnila je kako su oživeli fotografije i događaje iz kolone koristeći veštačku inteligenciju, te ih projektovali na zgradu Narodnog pozorišta. „Isti taj multimedijalni performans prikazali smo i na bilbordima u našem gradu“, dodala je ona.
Obeležavanje godišnjice „Oluje“ služi kao podsetnik na patnje kroz koje je srpski narod prošao i kao opomena da se slični zločini ne ponove. Ovaj događaj je prilika da se osvetli istina o stradanjima i progonu, kao i da se ukaže na važnost sećanja i očuvanja identiteta naroda.
Govor gradonačelnika i predavanja istoričara osvetlila su duboke rane koje su ostale od „Oluje“, ali i potrebu za zajedništvom i sećanjem na žrtve. U vremenu kada se istina često gubi u zaboravu, ovakvi događaji imaju ključnu ulogu u očuvanju kolektivne memorije i identiteta srpskog naroda.
