Glumac Dejan Dedić nedavno je govorio o predstavi „Korporativna bajka,“ koja se igra u Ateljeu 212. Dedić je istakao da ova predstava ne nudi konkretna rešenja, već pruža način kako se nositi u korporativnom sistemu vrednosti. On je naglasio da se predstava zove „bajka“ zbog toga što junakinja Sandra donosi odluku da napusti firmu, umesto da izabere ličnu korist u okviru korporativnog okvira.
U razgovoru sa Tanjugom, Dedić je objasnio da je stvarnost takva da se zaposleni često suočavaju sa teškim izborima između ličnih interesa i kolektivnog dobra. Dok većina u stvarnosti bira svoj lični napredak, Sandra se odlučuje za drugačiji put, simbolizujući pobunu protiv sistema. „Ona napušta sistem sa tendencijom da započne neki novi, drugi život“, rekao je Dedić, dodajući da predstava ne nudi magična rešenja, već se fokusira na način na koji se možemo boriti unutar postojećeg sistema.
Dedić je istakao važnost kolektiva u okviru sistema, naglašavajući da zajedništvo i međusobna podrška mogu stvoriti prostor za sreću i nadu čak i u teškim vremenima. On je ukazao na to da je ključna stvar u predstavi to što lik Sandre kaže: „Lepo smo se borili.“ Tako se predstava fokusira na kolektivnu borbu i otpor prema korporativnom sistemu.
„Korporativna bajka“ je inspirisana filmom „Dva dana, jedna noć“ braće Darden, a Dedić je naveo da su reditelj Veljko Mićunović i Slobodan Obradović razvili ovu predstavu uzimajući u obzir teme koje se javljaju u savremenom kapitalizmu. Kada je prvi put pročitao tekst, Dedić je bio skeptičan prema tome kako će se uklopiti u ulogu korporativnog lika, smatrajući ga „nečim nedodirljivim“. Međutim, tokom rada na predstavi, inspiraciju je pronašao u stvarnom životu, kao i u likovima iz filmova.
Dedić je podelio svoja zapažanja o tome kako likovi poput onih koje igraju Tim Roth ili Kristofer Waltz u popularnim filmovima mogu poslužiti kao uzor za kreiranje sličnih karaktera u pozorištu. „Ljudi su tako nacrtani, tako da mi nije bilo toliko teško da probam da napravim nešto na taj način“, rekao je on, dodajući da njegov reditelj ima drugačiji pristup, što je doprinelo razvoju različitih aspekata lika.
U svom obraćanju, Dedić je ukazao na to da mnogi ljudi iz njegovog okruženja rade u korporacijama i imaju uvid u to kako stvari funkcionišu unutar njih. On je naglasio da su kapitalizam i savremeni sistem postali „mlin koji nas sve melje“, i da je to opasnije od pozorišnog prikazivanja. „Danas u pozorištu ne znam šta bismo morali da uradimo da bi neko rekao: ‘Uh, ovo je preterano’. Život je mnogo preteraniji u odnosu na sve nas“, rekao je Dedić, podvlačeći koliko su stvarne situacije često grotesknije od onoga što se može prikazati na sceni.
Nakon gledanja predstave, Dedić je primetio da se publika prepoznaje u temama koje su obrađene, te izlaze iz sale puni emocija i utisaka, često govoreći: „Pa borićemo se i mi“. Ova interakcija sa publikom dodatno naglašava važnost društvenih tema koje predstava obrađuje.
Pored Dejana Dedića, u predstavi igraju i Jovana Gavrilović, Filip Hajduković, Bojan Žirović, Hana Selimović, Natalija Stepanović, Ljiljana Dragutinović, Uroš Jakovljević i Milica Stefanović. Ova ekipa donosi različite perspektive i doprinose stvaranju snažnog prikaza borbe unutar korporativnog sveta, čime se predstava pozicionira kao značajan umetnički komentar na savremeno društvo.
