BEOGRAD – Knjiga „Piroćanci – Pravednici među narodima“ predstavlja emotivne i ljudske priče koje doprinose očuvanju kulture sećanja, naglašava koliko je važno ostati čovek u vremenima zla. Ove reči izneo je Davor Lazarević, direktor Odeljenja opštih poslova Istorijskog arhiva Pirota i jedan od autora knjige, na promociji koja je održana u Muzeju žrtava genocida.
Lazarević je istakao da knjiga, pored njega, sadrži radove i Jasne Ćirić i Ivane Tasić, a obuhvata priče iz vremena kada ljudski život nije imao mnogo vrednosti. U tom kontekstu, Lazarević je naglasio hrabrost i dobru volju ljudi iz Pirota koji su pokazali da „nije teško biti čovek uz malo dobre volje i velike hrabrosti“.
Knjiga sadrži priče o pet pirotskih porodica i devet pravednika koji su tokom Drugog svetskog rata pružili pomoć i utočište svojim jevrejskim sugrađanima, naročito tokom martovskog pogroma 1943. godine, kada su mnogi Piroćani deportovani u nacističke logore smrti.
Izdata u saradnji sa Jevrejskom opštinom Niš, knjiga je nastala na osnovu svedočanstava preživelih i arhivske građe prikupljene tokom dodele priznanja Pravednika među narodima. Prema rečima Lazarevića, devet pravednika uspelo je da spase devet članova jevrejske zajednice, smesti ih na sigurno i omogući im da napuste Pirot živi i zdravi.
U vreme hapšenja, koje se dogodilo između 12. i 13. marta 1943. godine, u Pirotu je bilo oko 180 Jevreja, uključujući Sefarde koji su se doselili sa Iberijskog poluostrva, kao i neke izbeglice iz drugih krajeva. Lazarević je opisao kako su bugarske okupacione vlasti ušle u domove jevrejskih porodica, uhapseći sve, uključujući žene i decu, i odvele ih u Sokolanu Pirotske gimnazije, koja je bila improvizovani logor.
Iako su Piroćanci pokušali da pomognu i spasu neke od Jevreja, većina njih je ubrzo sprovedena do železničke stanice i deportovana u koncentracione logore poput Treblinke, odakle se niko nije vratio. Lazarević je naveo i primer Božidara Zdravkovića Macka, koji je spasio jevrejsku porodicu sudije Leona Sida tako što je prvo sakrio njihovo malo dete, a zatim obezbedio krivotvorene dokumente za ostale članove porodice, omogućivši im da pobegnu na Bliski istok.
Za razliku od domaćih Jevreja, koji su bili u opasnosti, Jevreji u Bugarskoj nisu bili progonjeni, a Lazarević je dodao da su bugarske vlasti, iako su se povinovale naređenjima Nemaca, delovale manje rigorozno prema stanovništvu koje je pokušavalo da spasi Jevreje, ostavljajući prostor za spasavanje.
Jasna Ćirić, idejna tvorac knjige i predsednica Jevrejske opštine u Nišu, ocenila je knjigu kao „pitku i emotivnu“, ističući snažnu priču o dečaku Izraelu Leviju, koji je kao trogodišnjak bio sakriven na tavanu u Pirotu sve do kraja rata kada ga je preuzeo stric.
Ćirić je napomenula da medalju Pravednika među narodima dodeljuje Izrael svima koji su spašavali Jevreje bez lične koristi, a prema podacima iz 2025. godine, Srbija ima 142 takva priznanja, uz očekivanje da će u septembru biti upisano još šest.
Takođe, najavila je i planove za izgradnju Parka pravednika u dvorištu gimnazije u Pirotu, gde će biti zasađeno devet stabala u znak sećanja na pravednike.
Bojan Arbutina, vršilac dužnosti direktora Muzeja žrtava genocida, istakao je da publikacija govori o ljudima koji su rizikovali svoje živote da bi spasili svoje sugrađane. Na kraju, iz Muzeja žrtava genocida su naveli da je promocija knjige prva zajednička aktivnost sa Istorijskim arhivom Pirota, nakon nedavno potpisanog Protokola o saradnji, koji ima za cilj razvoj novih istraživačkih i programskih projekata posvećenih kulturi sećanja i očuvanju istorijskog nasleđa.
