Od priključenja Evropskoj uniji, Hrvatska se suočava sa stagnacijom u efikasnosti procesuiranja ratnih zločina. U izveštaju koji je danas objavio Centar za suočavanje s prošlošću „Dokumenta“, naglašeno je da se zločini počinjeni nad srpskim civilima i ratnim zarobljenicima gotovo uopšte ne istražuju.
„Broj postupaka je u padu. U 2025. godini evidentirali smo 33 krivična postupka u fazi rasprave, koji su u nadležnosti županijskih sudova, protiv ukupno 91 okrivljenika“, izjavila je Vesna Teršelič, šefica „Dokumente“, tokom konferencije za medije na kojoj je predstavljen izveštaj o monitoringu krivičnih postupaka za ratne zločine. Poređenja radi, u 2024. godini bilo je 54 krivičnih postupaka, dok su u prethodnim godinama zabeleženi 64 postupka u 2023. i 61 postupak u 2022. godini.
Od ukupno 91 okrivljenog u 2025. godini, čak 87 su pripadnici srpskih paravojnih i parapolicijskih snaga. Među preostalim okrivljenicima nalaze se pripadnici Hrvatske vojske (3) i Hrvatskog veća odbrane (1). Teršelič je istakla da, iako u Državnom odvjetništvu Republike Hrvatske (DORH), policiji, sudovima i Ministarstvu hrvatskih branitelja radi veliki broj časnih i motivisanih profesionalaca, nedostaju kapaciteti za istragu nerešenih predmeta ratnih zločina.
Jedan od najdužih postupaka za ratne zločine nedavno je okončan presudom protiv Branimira Glavaša, a Teršelič je ukazala na značaj angažovanja pojedinaca, poput branitelja Krunoslava Fehira i istražitelja Vladimira Fabera, koji su omogućili da ovaj slučaj dođe do pravosudne faze. „Taj zločin je bilo vrlo teško istražiti i mnogo je institucija pokleklo pred istraživanjem“, rekla je.
Izveštaj „Dokumente“ takođe ukazuje na poboljšanja u položaju civilnih stradalnika iz Domovinskog rata zahvaljujući nedavnim izmenama zakona. Ipak, naglašena je potreba za dodatnim izmenama zakona o pravima žrtava seksualnog nasilja koje se dogodilo tokom oružane agresije na Hrvatsku.
Izveštaj ukazuje na zabrinjavajuće stanje u kojem se gotovo ne istražuju krivična dela ratnih zločina na štetu srpskih civila i ratnih zarobljenika, dok se predmeti godinama nalaze u pravnoj praznini između izvida i otvaranja istrage. „Nažalost, trenutno nemamo nijedan aktivni postupak koji bi se vodio za zločine počinjene u Oluji i Bljesku“, izjavila je Veselinka Kastratović, pravna savetnica u Centru za mir, nenasilje i ljudska prava Osijek.
Ona je dodala da niko ne spori pravo hrvatskoj vojsci i policiji da oslobode deo okupirane Hrvatske, ali je važno da se zločini ne opravdavaju tim postupkom. „Svi u Hrvatskoj znamo da se to dogodilo, ali neki se pred tim povlače“, naglasila je.
Izveštaj kritikuje i javne nastupe najviših državnih dužnosnika, ukazujući na prevalenciju „jednostranih i pojednostavljenih tumačenja najnovije istorije“. Uočljivo je i ćutanje povodom godišnjih obeležavanja vojne akcije u Medačkom džepu, kao i poricanje činjenica o Lori. Izuzetak su obeležavanja godišnjice stradanja u Varivodama, na kojima su prisutni predstavnici svih nivoa vlasti.
Božica Ciboci iz „Dokumente“ naglasila je potrebu za omogućavanjem objave optužnica i sudskih odluka na javno dostupnom internet portalu. Takođe, pozvala je zemlje regiona na potpisivanje ugovora kako bi se efikasnije procesuirali počinioci zločina i izbegla politizacija suđenja za ratne zločine.
Završno, izveštaj „Dokumente“ ukazuje na ozbiljne izazove s kojima se Hrvatska suočava u procesu suočavanja s prošlošću, naglašavajući potrebu za pravdom i transparentnošću u procesu istraživanja ratnih zločina.
