Po sopstvenoj želji, Kilibarda je sahranjen u krugu porodice na podgoričkom groblju Čepurci. Ovaj istaknuti ličnost rođena je 7. januara 1934. godine u Banjanima kod Nikšića. Njegov akademski put doveo ga je do završetka univerzitetskih studija i sticanja doktorata nauka u Beogradu, što je oblikovalo njegovu intelektualnu i profesionalnu karijeru.
Kilibarda je bio poznat po svojim stavovima o nacionalnom identitetu i političkoj sudbini srpskog naroda. U intervjuu iz 1990. godine, istakao je da je srpski narod u Crnoj Gori dugo bio ućutkivan i da nije smeo da otvoreno govori o svojoj nacionalnoj pripadnosti. Tada je naglasio da Crna Gora predstavlja „čisti srpski narod“ i istakao potrebu za stvaranjem nove, snažne srpske države u slučaju nestanka Jugoslavije. Ova nova država, prema njegovim rečima, trebala bi da bude formirana od dve ravnopravne federalne jedinice – Crne Gore i Srbije.
Kilibarda je bio duboko povezan sa crnogorskom kulturom i tradicijom, te se borio za povratak Njegoševe kapele na Lovćen. Njegoš, kao jedan od najvažnijih srpskih pesnika i vladara, predstavljao je simbol srpskog identiteta u Crnoj Gori, a Kilibarda je smatrao da je vraćanje kapele na njeno mesto od suštinskog značaja za očuvanje tog identiteta.
Međutim, tokom godina, Kilibarda je prešao iz politike srpskog ujedinjenja ka politici crnogorske nezavisnosti. Ova promena u njegovom stavu izazvala je različite reakcije u društvu. U intervjuu iz 2010. godine, priznao je da se nije stideo da pred samim sobom prizna greške i da je neophodno vratiti se sa stranputice na pravi put. Ova izjava ukazuje na njegovu sposobnost introspekcije i promene mišljenja, što je retkost u političkom diskursu.
Kilibarda je bio i aktivan u akademskoj zajednici, gde je doprinosio razvoju znanja i istraživanja u različitim oblastima. Njegov doprinos nije bio samo politički, već i intelektualni, jer je kroz svoje radove i istraživanja pokušavao da razjasni složene odnose u regionu Balkana, posebno između Crne Gore i Srbije.
Osim što je bio političar i akademik, Kilibarda je bio i pisac. Njegova dela su često odražavala njegove lične stavove o identitetu, politici i kulturi. Kroz pisanje je pokušavao da inspiriše druge da razmišljaju o svojim identitetima i da se bore za ono u što veruju.
Na kraju, Kilibarda ostaje kontroverzna figura u crnogorskoj i srpskoj istoriji. Njegov život i rad su bili ispunjeni kontradikcijama, ali je njegov uticaj na razvoj srpskog nacionalnog identiteta i političkih teza nesporan. Njegova smrt ostavlja prazninu u političkom i kulturnom pejzažu Crne Gore, a njegovo nasleđe će sigurno biti predmet rasprava i analiza u godinama koje dolaze.
Kilibarda je bio svestran i složen pojedinac koji je kroz svoj život i rad uticao na mnoge aspekte crnogorskog društva. Njegova sposobnost da preispita svoje stavove i da se prilagodi promenama u društvu pokazuje dubinu njegovog razmišljanja i njegovu predanost idejama koje je zastupao. Bez obzira na to kako će ga istorija pamtiti, jasno je da je Kilibarda ostavio snažan trag u savremenoj crnogorskoj i srpskoj politici.
