Vlada Crne Gore nedavno je donela odluku o usvajanju novog vizuelnog identiteta povodom obeležavanja 20 godina od obnove nezavisnosti zemlje. Ova odluka uključuje obaveznu upotrebu jubilarnog logotipa, koji simbolizuje suverenost, uz slogan „Da je vječna“. Logotip će biti prisutan na svim službenim aktima, memorandumima i prepiskama državnih organa do kraja ove godine.
Logotip se temelji na bojama državnih simbola Crne Gore, crvenoj i zlatnoj, a iz Vlade ističu da nepoštovanje ovog vizuelnog identiteta može imati ozbiljne posledice. Naime, za državne službenike, ignorisanje novog logotipa smatraće se povredom radne obaveze, dok su rukovodioci organa, poput ministara i direktora, direktno odgovorni Vladi za primenu ovih instrukcija. Nadzor nad sprovođenjem ovih pravila vršiće Generalni sekretarijat Vlade i Ministarstvo javne uprave.
Profesor Spasoje Tomić komentariše ovu situaciju, ukazujući na to da Vlada kroz svaki zvaničan dokument pokušava da nametne građanima značaj praznika 21. maja, čak i onima koji su bili protiv razdvajanja Crne Gore i Srbije. Ova praksa može se shvatiti kao način manipulacije i pritiska na građane da prihvate određene stavove.
Upravo je jedan od prvih koji je pretrpeo posledice nepoštovanja novog logotipa direktor Osnovne škole „Bajo Pivljanin“ iz Plužina, Milutin Mirjačić. On je brzo razrešen dužnosti jer je javno izjavio da njegova škola neće primenjivati ovu odluku, naglašavajući potrebu za očuvanjem integriteta i dostojanstva obrazovne ustanove.
Mirjačić je rekao: „Nije više bitno šta na papiru piše, može na njemu da stoji i da vam je kuća srušena ili da vam je porez skočio trista odsto, ali ako u desnom uglu ne blešti logo ‘Da je vječna’, džaba vam posao.“ Ova izjava oslikava frustraciju sa kojom se suočavaju mnogi građani koji smatraju da su suštinski problemi u zemlji zanemareni, dok se pažnja preusmerava na vizuelne identitete i formalnosti.
Tomić dodaje da je posebno zabrinjavajuće što rukovodiocima preti odgovornost za neispunjavanje ovih novih normi. „Ministri se tresu od straha ako logo ne bude dovoljno vidan, pa se postavlja pitanje političke i profesionalne odgovornosti,“ kaže on. On izražava želju da se takva odgovornost pokazuje i prema važnijim pitanjima, poput ekonomskih problema koji muče građane.
Ova praksa nametanja identiteta kroz institucije, koju je godinama sprovodila bivša vlast Mila Đukanovića, čini se da se nastavlja, iako se činilo da je ta politika poražena 30. avgusta 2020. godine. Naime, nova vlast je preuzela odgovornost, ali se filozofija nametanja identiteta i dalje održava, što izaziva zabrinutost među građanima.
Situacija se dodatno komplikuje činjenicom da se u zemlji suočavaju sa nizom ekonomskih i socijalnih problema, a fokus na vizuelni identitet i formalnosti može delovati kao skretanje pažnje sa suštinskih pitanja. Mnogi građani osećaju da je potrebno više od toga da bi se unapredila svakodnevica i životni standard.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je komunikacija između građana i vlasti ključna. Umesto fokusiranja na vizuelne aspekte, vlast bi trebala da se bavi konkretnim problemima i potrebama ljudi, kao što su ekonomski razvoj, obrazovanje i zdravstvo, kako bi se povratilo poverenje građana u institucije.
Na kraju, ovaj slučaj ukazuje na širu potrebu za transparentnošću i odgovornošću u radu državnih organa. Vlast bi trebala da razume da je suština njenog postojanja u služenju građanima, a ne u nametanju identiteta kroz formalnosti koje ne rešavaju stvarne probleme.
