Američka biotehnološka kompanija „Colossal Biosciences“ najavila je ambiciozan projekat oživljavanja izumrle plave antilope, koristeći tehnologije slične onima iz popularnog filma „Park iz doba Jure“. Ova vrsta je izumrla pre 226 godina, a evropski kolonisti su je lovili u južnoj Africi zbog njenog karakterističnog sivoplavo-srebrnog krzna i elegantnog izgleda. Kako ističe Bet Šapiro, glavna naučna saradnica kompanije „Colossal“, ovaj projekat ima za cilj ne samo vraćanje plave antilope, već i promenu pogleda na očuvanje afričkih antilopa koje su dugo bile zanemarene.
Projekat oživljavanja plave antilope deo je šireg nastojanja kompanije da revitalizuje više izumrlih vrsta, uključujući strašnog vuka, vunenog mamuta, tasmanijskog tigra, kao i ptice dodo i moa. Ovakvi napori pokreću važne naučne i etičke diskusije o očuvanju vrsta i njihovih staništa.
Za oživljavanje plave antilope koristi se genetsko inženjerstvo. Istraživači planiraju da sekvenciraju genom izumrle plave antilope i njenog najbližeg živog srodnika, riđe antilope. Kada se utvrde genetske razlike između ove dve vrste, istraživači će prilagoditi DNK riđe antilope, kako bi stvorili ćeliju koja će sadržati genetski materijal plave antilope. Ovaj proces uključuje važne korake: izvlačenje jedra iz ćelije riđe antilope i njegovo zamenjivanje jedrom koje poseduju genetske informacije plave antilope.
Modifikovana jajna ćelija će zatim biti dozvoljena da se razvije u embrion u laboratorijskim uslovima, a nakon toga će biti implantirana u surogat majku riđe antilope. Nakon perioda gestacije od 278 dana, očekuje se da će riđa antilopa roditi mladunče plave antilope.
Istraživači su otkrili da se plava i riđa antilopa razlikuju za samo 3% u svom genomu, što predstavlja oko 18 miliona varijanti sekvenci. U teoriji, to znači da bi bilo potrebno izmeniti 18 miliona tačaka u genetskom kodu kako bi se riđa antilopa pretvorila u plavu. Međutim, proces je olakšan filtriranjem na tri miliona varijanti, a zatim su suzili fokus na oko 20.000 ključnih fenotipova koji će olakšati upravljanje ovim složenim procesom.
Osim što se fokusiraju na oživljavanje plave antilope, iz „Colossal Biosciences“ naglašavaju da će naučene tehnike tokom ovog projekta pomoći u očuvanju postojećih ugroženih vrsta antilopa. To je posebno važno s obzirom na to da od 90 vrsta antilopa na svetu, 55 beleži opadanje populacije, a 29 je pred izumiranjem. Direktor kompanije, Ben Lam, ističe da je cilj jednog dana vratiti plavu antilopu u prirodu, pod međunarodnim zaštitnim merama, kako bi bila bolje zaštićena nego tokom prethodnog perioda lova i nestanka.
Ovaj projekat otvara važne etičke i ekološke teme. Kako se razvijaju mogućnosti genetskog inženjerstva, postavlja se pitanje o granicama koje treba postaviti kada je reč o oživljavanju izumrlih vrsta. Da li bi trebalo da se fokusiramo na očuvanje postojećih vrsta umesto na vraćanje onih koje su već nestale? Mnogi naučnici i ekolozi smatraju da bi resursi trebalo da budu usmereni na očuvanje staništa i zaštitu ugroženih vrsta, umesto na oživljavanje onih koje su već nestale.
Završno, projekat „Colossal Biosciences“ predstavlja uzbudljivu i kontroverznu prekretnicu u biotehnologiji. Dok se fokusiraju na oživljavanje plave antilope, važno je razmišljati o širim implikacijama ovakvih naučnih poduhvata i njihovom uticaju na ekosisteme i biologiju kao celinu.
