Do žetve pšenice ostalo je malo manje od dva meseca, a u Srbiji se očekuje da će ovogodišnji rod zadovoljiti domaće potrebe kao i izvoz. U proteklih deset meseci izvezli smo oko 1,1 milion tona žita, dok se izvoz brašna približio 180.000 tona. Zdravko Šajatović, direktor kompanije „Žitounija“, smatra da možemo biti zadovoljni dosadašnjim izvozom pšenice, s obzirom na to da nismo prodavali veće količine na stranim tržištima do sada. Tokom maja i juna, očekuje se dodatna prodaja od još stotinu hiljada tona, što bi ukupni izvoz pšenice za ovu ekonomsku godinu dovelo do približno 1,2 miliona tona.
Najveći kupac srpske pšenice je Italija, kojoj je do sada prodato oko 508.000 tona, dok je Rumunija na drugom mestu sa oko 336.000 tona. Šajatović ističe da su rezultati izvoza za Rumuniju ohrabrujući, jer je ova zemlja postala značajan uvoznik srpskog žita u odnosu na prethodne godine.
Što se brašna tiče, tradicionalni kupci su nam pretežno iz Bosne i Hercegovine, koja je takođe bila dobar uvoznik pšenice. U Severnu Makedoniju i Crnu Goru takođe su izvoženi značajni količine brašna. U Bosni i Hercegovini je prodato više od 58.700 tona brašna, dok je ukupna količina hrane koja je otišla iz Srbije prešla 153.475 tona, kada se uračunaju pšenica i brašno.
Prosečna izvozna cena pšenice u aprilu iznosila je oko 190 evra po toni, dok je brašno vredelo 273 evra po toni. Na Produktnoj berzi u Novom Sadu, kilogram pšenice prodaje se po ceni od 22,7 dinara. U prošloj žetvi, Srbija je imala oko 3,7 miliona tona hlebnog zrna, s prosečnim prinosom od oko 5,9 tona po hektaru na površini od oko 600.000 hektara.
Ukoliko se ostvari sličan prinos i ove godine, Srbija će imati znatno više žita nego što su domaće potrebe i potražnja na stranim tržištima. Međutim, Šajatović naglašava da treba biti oprezan u procenama. Iako je ostalo manje od dva meseca do nove žetve, prognoziranje kvaliteta i prinosa novog zrna je nezahvalno. Kiša bi bila od pomoći svim usevima, a njena prisutnost će značajno uticati na to koliko ćemo imati novog roda.
Trenutno se najavljuju manji prinosi pšenice u zemljama kao što su Francuska, Amerika, Kanada i Australija, a razlozi za to su suše koje su pogodile te regije. Ovi vremenski faktori mogu značajno uticati na globalno tržište žita, što može otvoriti prostor za srpske izvoznike.
U svetlu ovih informacija, jasno je da se Srbija pozicionira kao važan igrač na tržištu žita, kako u regionu, tako i na širem evropskom tržištu. S obzirom na trenutne trendove, srpski poljoprivrednici i izvoznici bi mogli imati priliku da iskoriste povoljne uslove i povećaju svoj udio na inostranim tržištima.
Sve u svemu, predstojeća žetva pšenice u Srbiji nosi sa sobom mnogo neizvesnosti, ali i potencijala za povećanje izvoza i jačanje ekonomije. U narednom periodu, pažnja će se usmeriti na vremenske prilike i kvalitet roda, koji će odrediti koliko će se srpsko žito i brašno moći plasirati na strana tržišta.
U ovoj situaciji, ključno je da poljoprivrednici budu spremni da odgovore na izazove koje donosi tržište, a istovremeno da iskoriste sve prednosti koje im pruža trenutna situacija na tržištu žita.
