Na oranicama u Bosni i Hercegovini, poljoprivrednici se suočavaju sa katastrofalnim posledicama suše koja je uništila više od polovine useva. Ova situacija je izazvala zabrinutost među proizvođačima, koji sada sumiraju štetu i traže proglašenje elementarne nepogode. Dok su neki od njih već izgubili gotovo sve, zvaničnici tvrde da prate situaciju, ali nisu u planu da proglase stanje elementarne nepogode.
Darko Ilić, jedan od poljoprivrednika, ističe da je kukuruz prva i najveća žrtva toplotnog talasa koji ne popušta. „U nazad dva-tri dana kukuruz je bukvalno planuo, odnosno izgoreo je sav, i tu neće biti kakvog prihoda ni prinosa,“ rekao je Ilić, dodajući da je spasio luk, ali da lubenica nije preživela žegu.
Više od pola ukupnih useva u ovoj regiji je stradalo, a poljoprivrednici se suočavaju sa ozbiljnim gubicima. Nedžad Bićo, predsednik Udruženja poljoprivrednika Federacije BiH, naglašava da ukoliko se žega nastavi, cena hrane neće biti bitna jer domaće hrane neće biti. On poziva nadležne da proglase stanje elementarne nepogode kako bi se omogućila adekvatna pomoć proizvođačima.
Meteorolozi predviđaju da će zemlja još dugo ostati žedna kiše, što dodatno pogoršava situaciju. „Svi znamo da je suša dugotrajna i da će se posledice osećati još dugo,“ kazali su meteorolozi.
Nadležni iz Ministarstva poljoprivrede kažu da prate situaciju i da će komisije ići na teren da procene štetu, međutim, o proglašenju elementarne nepogode još uvek ne razmišljaju. U međuvremenu, poljoprivrednici gledaju u nebo, nadajući se kiši koja bi mogla spasiti preostale useve.
Građani će, prema trenutnim procenama, platiti danak suši na jesen. Ukoliko se situacija ne poboljša, očekuje se drastično poskupljenje hrane, što bi moglo dodatno opteretiti i ovako tešku ekonomsku situaciju u zemlji.
Poljoprivrednici se suočavaju sa realnošću da su mnoge njihove investicije propale. Troškovi proizvodnje su visoki, a sada, s obzirom na klimatske uslove, mnogi se pitaju kako će preživeti. „Ovo je zaista težak period za sve nas. Nismo samo izgubili useve, već i nadu,“ ističe jedan od farmera s kojim smo razgovarali.
Nadležni su u obavezi da reaguju na vreme i pruže podršku poljoprivrednicima, koji su u mnogim slučajevima jedini izvor prihoda za svoje porodice. “Očekujemo da vlasti prepoznaju ozbiljnost situacije i donesu potrebne mere kako bi se pomoglo onima koji su najteže pogođeni,” dodaje Bićo.
U međuvremenu, poljoprivrednici se organizuju i traže rešenja kako bi preživeli ovu tešku sezonu. Organizovane su inicijative za pomoć jedni drugima, kao i pozivi za zajednički lobbying prema vlastima kako bi se obezbedila potrebna pomoć.
Dok su mnogi farmeri očajni, neki od njih pokušavaju da nađu alternativne načine da se prilagode situaciji. „Moramo razmišljati van okvira. Možda bismo trebali razmotriti nove kulture koje su otpornije na sušu,“ kaže jedan od poljoprivrednika.
Bez obzira na sve, poljoprivrednici ostaju optimistični i nadaju se da će se situacija promeniti. „Verujemo da će kiša doći i da ćemo moći ponovo da se borimo,“ zaključuje Ilić.
U ovom teškom vremenu, solidarnost i zajedništvo među poljoprivrednicima su ključni kako bi prebrodili ovu krizu i očuvali svoje egzistencije.
