Agroekonomista Mladen Petrović iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede izneo je zabrinjavajuće prognoze o prinosima kukuruza u Srbiji, ukazujući na to da suša može smanjiti prinos za oko 30 do 40 procenata u odnosu na normalne uslove, kada se ostvaruje prinos od sedam do osam tona po hektaru. On je istakao da nepovoljni klimatski uslovi značajno utiču na ove prinose, posebno kada temperature pređu 35 stepeni, što otežava proces punjenja zrna.
U Srbiji se kukuruz gaji na površini od 950.000 do milion hektara, a prosečan prinos u poslednjih 10 godina iznosio je 6,15 tona po hektaru. Međutim, u poslednjih pet godina taj prosek je opao na oko 5,4 tone po hektaru. Osim kukuruza, suša je ozbiljno pogodila i soju. U prethodne dve godine, prosečan prinos soje bio je samo 1,6 tona po hektaru, dok je normalan prinos oko 3,5 tona.
Petrović je naglasio da, zbog suše, očekivano smanjenje prinosa kukuruza može rezultirati gubicima od oko 400 evra po hektaru, dok bi kod soje gubici mogli iznositi od 500 do 600 evra po hektaru. Na nivou cele Srbije, to su ogromni gubici koji se mere u stotinama miliona evra. Kako bi se zaštitili od ovih gubitaka, poljoprivrednici bi trebalo da razmotre osiguranje svojih useva. Prema Petroviću, osiguranje može pomoći da se nadoknadi deo gubitaka i umanje posledice suše.
Ministarstvo poljoprivrede i subvencije koje država pruža, takođe igraju ključnu ulogu. Mnogi poljoprivredni proizvođači bez tih subvencija ne bi mogli pokriti osnovne troškove proizvodnje, a kamoli ostvariti profit. Petrović je upozorio da će Vojvodina biti najviše pogođena, s obzirom na to da su najveće površine pod ratarskim kulturama upravo u ovom delu Srbije.
Kada su u pitanju potencijalna rešenja za smanjenje negativnih efekata klimatskih promena, Petrović je naveo primenu savremenih tehnologija, poput sistema za navodnjavanje, kao i razvoj novih sorti i hibrida otpornijih na sušu. Nažalost, i poljoprivrednici koji imaju sisteme za navodnjavanje suočavaju se sa problemima nedostatka vode zbog niskih vodostaja i loše uređenih kanala, što dodatno otežava situaciju.
Institut za ekonomiku poljoprivrede i Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja sarađuju sa Narodnom Republikom Kinom kako bi razvili otpornije sorte kukuruza. Očekuje se dolazak kineskih naučnika koji će raditi na razmeni znanja i istraživanjima u cilju stvaranja novih sorti koje će biti otpornije na sušu.
U svetlu ovih izazova, potrebno je povećati svest o važnosti osiguranja useva i ulaganja u savremene tehnologije. Samo tako se može umanjiti uticaj klimatskih promena na poljoprivrednu proizvodnju i obezbediti sigurnija budućnost za poljoprivrednike u Srbiji. Iz tih razloga, saradnja između poljoprivrednika, naučnih institucija i vlade može igrati ključnu ulogu u suočavanju sa ovim izazovima i postizanju održivog razvoja poljoprivrede.
U zaključku, suša predstavlja ozbiljnu pretnju za poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji, a trenutna situacija zahteva hitnu akciju i prilagođavanje. Kroz inovacije, tehnologiju i podršku, poljoprivrednici mogu raditi na smanjenju gubitaka i osiguravanju stabilnijih prinosa u budućnosti.
