Brisel – Evropska komisija upozorava na ozbiljne rizike za tržište rada u Evropskoj uniji, ukazujući da bi stotine hiljada radnih mesta moglo biti ugroženo zbog visokih cena energije, industrijskog restrukturiranja i zelene tranzicije. Prema podacima iz paketa preporuka za članice EU, samo pritisak uzrokovan rastom cena energije tokom 2026. godine mogao bi da ugrozi čak 560.000 radnih mesta.
Sektori koji se najviše suočavaju s izazovima uključuju građevinarstvo, metalsku industriju, hemijsku industriju i transport. U ovom kontekstu, Evropska komisija takođe ističe da je evropska automobilska industrija pod velikim pritiskom zbog prelaska na električna vozila i rastuće konkurencije iz Kine, sa procenom da je u ovom sektoru ugroženo oko 600.000 radnih mesta.
Pritisak se oseća i u drugim strateškim granama industrije. Na primer, sektor proizvodnje baterija je izložen riziku od gubitka oko 85.000 radnih mesta, dok se u evropskoj solarnoj industriji procenjuje da je gotovo 59.000 poslova ugroženo. Dodatno, Evropska komisija navodi da bi mere dekarbonizacije u industriji čelika mogle uticati na dodatnih 4.500 radnih mesta.
U svetlu ovih izazova, Komisija je pogoršala prognoze za tržište rada. Prethodno su očekivali stopu nezaposlenosti od 5,9% u 2026. i 5,8% u 2027. godini, ali sada procenjuju da će nezaposlenost iznositi 6% u obe godine. Brisel takođe upozorava na rast fiskalnih pritisaka, očekujući da će zbirni budžetski deficit članica EU porasti sa 3,1% BDP-a u 2025. na 3,5% u 2026. i 3,6% u 2027. godini.
Izvršna potpredsednica Evropske komisije za veštine, zapošljavanje i socijalna prava, Roksana Minzatu, naglasila je da evropska konkurentnost ne može biti zasnovana isključivo na tehnologiji i regulativi. „Evropska konkurentnost biće izgrađena kroz ljude, njihove veštine i prilike koje im stvaramo da u potpunosti doprinesu našim ekonomijama i društvima“, izjavila je Minzatu.
Zbog toga će Evropska komisija prvi put ocenjivati da li članice dovoljno ulažu u obrazovanje, stručno osposobljavanje, prekvalifikacije i razvoj STEM znanja potrebnih za industrijsku transformaciju. Prema podacima Komisije, problem nedostatka kvalifikovane radne snage postaje sve izraženiji. Tokom 2023. godine, čak 68% preduzeća srednje veličine prijavilo je manjak odgovarajućih veština među zaposlenima, dok je godinu dana kasnije 77% kompanija navelo da nedostatak radnika i kvalifikacija predstavlja prepreku za nova ulaganja.
S obzirom na sve veći pritisak na tržište rada, ističe se da svaki peti radnik u EU radi u slabo plaćenim sektorima sa niskim rastom produktivnosti. Takođe, jedan od dvanaest zaposlenih suočava se s rizikom od siromaštva, uprkos tome što ima posao. Evropska komisija ocenjuje da će sposobnost Evrope da zadrži konkurentnost u narednim godinama u velikoj meri zavisiti od ulaganja u ljudski kapital, obrazovanje i prilagođavanje radne snage tehnološkim i industrijskim promenama.
Sve ove informacije ukazuju na potrebu za hitnom akcijom i strategijama koje bi omogućile evropskim državama da se suoče sa izazovima koji dolaze s prelazom na održivije i konkurentnije industrije. U svetlu ovih promena, fokus na obrazovanje i razvoj veština postaje ključno pitanje koje će oblikovati budućnost rada u Evropi.
